Линијски парк на београдском приобаљу – јавни увид и примедбе до 15. јуна

Линијски парк је тематски подељен на 10 целина које се надовезују и обједињују културне, едукативне, спортско рекреативне и комерцијалне садржаје.

"Нови контекст је парк и нормално да ће бити све атрактивнији као простор како за грађане тако и за инвеститоре", каже Маја Јоковић Поткоњак, директорка Сектора за стратешко планирање, Урбанистички завод Београда.

Резултат учешћа грађана у планирању линијског парка је 30 пута мање објеката, а очување биодиверзитета, зелени кровови и фасаде постали су обавезни.

"Грађани заиста желе да имају парк који има мање садржаја и који не треба да има грађене структуре већ да то заиста буде простор у коме се дозвољава еколошка сукцесија где ми стварно имамо контакт са природом, са елементима урбаног пчеларства, медоносног биља, сензорних вртова", наводи Ана Митић Радуловић из Центра за експерименте и урбане студије.

Ђорђе Микетић из Одборничке група "Срце града" ГО Стари град сматра да је ово у принципу један добар пројекат за Београд да линијски парк заживи, али имамо неке примедбе и нека питања.

"Питања су отприлике у цени која је огромна да видимо да ли ће се град задуживати и ко плаћа да ли приватни инвеститор. Ми као грађани морамо да имамо све информације и транспарентност буџета који се планирао итд", напомиње Микетић.

Линијски парк ће бити финансиран из буџета града.

"Нека апроксимативна процена јесте у односу на оно што су тржишна кретања, је између 55 и 60 милиона евра. Немам никакву сумњу да је овај пројекат више него приоритетан с обзиром на све бенефите које ће донети Београду", истиче Марко Стојчић, градски урбаниста Београда.

Обале београдских река углавном су запуштене и претворене у сметлишта, а сва канализација у Београду излива се у Саву и Дунав. Деценијама се чека на решење тих проблема.

"Радиће се на томе да се повежу Савски кеј да кажемо све до Ушћа и са друге стране од Аде циганлије комплетно до Аде хује и испод Вишњичке бање то је цео тај потез. Значи комплетно приобални потез би требало да буде приступачан за све врсте пешачког и бициклистичког саобраћаја", објашњава проф. Ксенија Лаловић са Архитектонског факултета Универзитета у Београду.

Учешће грађана у планирању биће настављено и кроз међународни развојно истраживачки пројекат Еуполис. Београд ће бити један од водећих градова који ће демонстрирати савремене еколошке методе пречишћавање вода.