На депонијама у Србији годишње заврши отпад вредан 100 милиона евра – како да рециклирамо више

Док у Немачкој домаћинства за годину сакупе 12,1 милион тона отпада који може да се рециклира, у Србији се истовремено преради тек 1,6 милиона тона. Званично се код нас рециклира пет одсто комуналног отпада, а у Европској унији више од 40 одсто.

"Морамо да мењамо моделе, закон о амбалажном отпаду, ниво цена комуналних услуга, инфраструктуру за уклањање отпада, морамо да мењамо контејнере и да нађемо ефикасна и стимулативна решења", рекао је Синиша Митровић из Привредне коморе Србије.

Сања Кнежевић Митровић из НАЛЕД-а истакла је да је кључ у анимирању јавних комуналних предузећа и грађана да тај отпад сакупљају.

У Србији се више од 2.200 фирми бави сакупљањем и прерадом отпада, за шта ангажују око 10.000 људи. Већина се жали да ради једва са пола капацитета.

"Наша целокупна производња се заснива махом на увозу, а то је и наша највећа бољка. Због свих трошкова који се повећавају, због транспорта и осталих ствари", рекла је Ана Стојановић, извршна директорка у "Еколуксу" из Пожаревца.

Зорана Николић из "Сет рециклаже" навела је да нема много центара за прераду и да је сигурна да ниједан не ради пуним капацитетом. 

"Ми се држимо на 10.000 тона годишње, што је коректно, а максималан капацитет је 25.000 годишње", додала је Зорана Николић.

Прича се понавља за готово све врсте отпада.

"Ми тренутно рециклирамо укупно 45 одсто амбалаже за стакло стављене на тржиште. За десет година морамо да достигнемо проценат од 75 одсто. Без грађана то неће бити могуће", казала је Сања Кнежевић Митровић из НАЛЕД-а.

Већ годинама се најављује откуп отпада 

Држава већ годинама најављује увођење депозитног система, односно откупа отпада. До лета би требало да буде завршена студија на основу које би био одабран модел који би код нас дао највише резултата.

"Ви морате стимулисати, мислим на све нас, онога ко ће сакупљати тај отпад да би имао интереса да га преда на право место код лиценцираног оператера у рециклажни центар", истакла је Зорана Николић из "Сет рециклаже".

Синиша Митровић из Привредне коморе Србије навео је да, док год је цена картона по килограму два динара, а пет амбалаже 120 евра по тони, а то је 24.000 боца, ту нема економије.

Одређене врсте отпада, попут батерија и сијалица, већ се откупљују у неким трговинским ланцима, и то по вишим откупним ценама јер се извозе.