Грађани могу да утичу на промену и доношење закона, зашто не користе народну иницијативу

Народна иницијатива, као облик непосредне демократије, широко је заступљена у развијеним земљама Европе и света. Грађани у Србији нису довољно упознати са чињеницом да могу да утичу на промену и доношење закона, а неки и сумњају да ће институције уважити њихове проблеме.

Грађанска иницијатива која је настала у Швајцарској има дугу традицију у тој земљи. Пракса у Србији је другачија. Уставом загарантовано право да локалној или републичкој скупштини намећу теме, грађани недовољно користе.

"Уставом је регулисано да је потребно 30.000 потписа да би се предложио закон Народној скупштини. За локалне скупштине, за одлуке које они доносе, довољно је да се прикупи пет одсто гласова бирача из те општине или града", каже Саша Могић, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе.

Ипак, многи се слажу да процедура није једноставна и да је рок за прикупљање потписа кратак. Поред свега, грађани су о одређеној проблематици слабо обавештени.

Наташа Вучковић из Фондације "Центар за демократију" истиче - да би једна народна иницијатива била утемељена, да би била оправдана, да би се избегле неке могуће злоупотребе, врло је важно да грађани буду информисани о ономе шта је предмет народне иницијативе.

Народна скупштина разматрала је до сада тек мали број поднетих иницијатива.

Усамљени пример успешне грађанске иницијативе је усвајање тзв. Тијаниног закона у мају 2019. године. На основу народног ангажовања и великог броја потписа грађана дошло је до измене кривичног законика за заштиту малолетника.

На нивоу локалних самоуправа народна иницијатива је још тиша.

Ипак, светли пример недавно је забележен у Ужицу, где је, залагањем невладине организације "Либерграф", обустављена реконструкција хидроцентрале "Под градом" на реци Ђетињи.

Хидроцентрала је, као прва на Балкану, почела да ради још 1900. године, али радови су планирани без дозволе краљевачког Завода за заштиту споменика културе.

Владан Синђић, директор "Либерграфа", наглашава да се они већ дуго баве повећањем учешћа грађана у одлучивању.

"То је још један од циљева нашег удружења, односно сврха нашег окупљања", каже Синђић.

Закон о референдуму и народној иницијативи, који је по много чему рестриктиван, усвојен је још деведесетих година. Нови нацрт Закона из 2019. предвиђа да та област буде много уређенија и приступачнија.