Шта ће радити менаџери за заштиту података о личности и зашто су важни за сваког грађанина

Кратак програм студија је јединствен образовни програм у Србији који омогућава стручно оспособљавање лица за заштиту података о личности, у складу са прописима и међународним и домаћим стандардима, након чега студенти добијају звање менаџера заштите података о личности.

Милан Мариновић наглашава да ће занимање менаџера заштите податка о личности бити насушно потребно будући да закон који регулише ту област прописује да сви државни органи и они који врше обраду посебно осетљивих података, као што су здравствено стање појединца, имају особу која се тиме бави.

"Према процени канцеларије повереника, у Србији има 30.000 таквих субјеката, а само их је 3.300 одредило особу за ту област и пријавило их поверенику", каже Мариновић за РТС.

"Постоји казна за то у фиксном износу, али када 90 одсто субјеката крши пропис боље је деловати превентивно, да их убедимо да то не учине", додаје Мариновић.

Поред тога, како додаје, особе које се тренутно баве тим послом нису довољно обучене да се баве обрадом личних података.

Истиче да ће од образовања менаџера за ту област највише користи имати грађани, јер људи који раде у органима власти, али и у банкама, компанијама, осигуравајућим друштвима где постоје особе којој треба да се обрате како би сазнали у коју сврху се обрађују, како се чувају и штите њихови лични подаци.

О заштити података у школама и националној стратегији

Мариновић каже да је институција повереника спремна за сарадњу са свим факултетима који препознају заједнички интерес.

Указује на то да је у Скупштини Србије предложио да област заштите личних података у некој форми уђе у основне и средње школе. "Важно је да млади науче да заштите своје податке на друштвеним мрежама", каже Мариновић.

Према његовим речима, почела је израда Националне стратегије заштите податка о личности.

"То је огроман посао који захтева пречешљавање више стотина закона које треба усагласити са Законом о заштити података о личности. Надам се да ће се изменама Закона поверенику омогућити да изађе из Београда, тј. да оснива канцеларије по унутрашњости Србије", наводи Мариновић.

Наглашава да се Закон о заштити података о личности најчешће крши на друштвеним мрежама. Грађани се жале да се њихови подаци прослеђују трећим странама без њиховог знања. Наводи пример раније праксе банака које су пре тражиле много више личних података од грађана него што је то неопходно за склапање уговора о кредиту.

Зато је важно да грађани знају које податке могу да дају, а које не, закључује Мариновић.