Љубав из младости као инспирација – слепи професор из Ужица објавио пет књига

Упркост томе што је изгубио вид пре неколико деценија, радозналост и спретне руке Драгану Поповићу омогућили су да у свом дому буде водоинсталатер, електричар, сервисер беле технике.

Професор музичког у пензији Драган Поповић сече дрва, прави сталке за малине, дрвене столице.

"Добри мајстори кажу ми сачекај да завршим, све ћу ти објаснити, а они који су лоши љуте се кад их запиткујем нешто. И кажу – то ти мене провераваш. Не него учим, кажем", прича Драган.

На имању коси, окопава, фрезира. Кукуруз и пасуљ сади како је учио од предака. "Једно зрнце пасуља, једно зрнце кукуруза. Деси се и понекад погрешим, неко ме заговори и онда ставим два један до другога, али то ништа не смета", објашњава Драган.

Овај професор музичког у пензији објавио је и пет књига поезије и прозе, а инспирише га љубав.

"Моја светлост је моја девојчица, моја ластавица, моја непролазна љубав из младости, Славица моја. Кроз њене очи успевам све сагледати", говори Драган Поповић.

Славицу и Драгана живот је раздојио 1972. године. Љубав су обновили пре две деценије и кажу да сада у Луновом Селу коначно живе као у рају.

Радо би се вратио и падобранству, каже Драган. Музика је његово опредељење, а дух традиције негује кроз изворне народне песме, које изводи на концертима у дуету са Илијом Марковићем.