Српско винарство успешно напредује, златну медаљу добило више од 60 узорака

Закључак овогодишњег националног оцењивања вина је да српско винарство успешно напредује и може да стане раме уз раме са винима из познатих винских земаља.

Главну улогу у оцењивању вина има сомелије, јер будућност неког вина зависи од његове оцене и мишљења.

Образовање и професионализам у спони са истанчаним укусом и развијеним чулима главне су карактеристике дегустатора.

Сомелије Игор Луковић објашњава да пре свега посматрају боју, јер вино мора да буде чисто, бистро да боја не буде тамна, оксидисана.

"Такође мирис мора да буде чист, јасан, сортан да не буде оптерећен неким технолошким грешкама попут редукције, оксидације или сличним стварима. Такође, најважније у укусу, мора да буде хармонично, заокружено, постојано и онда га оцењујемо као високо квалитетно вино", каже Луковић.

Председник Савеза винара Марко Малићанин истиче да на тај начин они упуте произвођаче вина у то да ли негде греше и да ли су вина у складу са светским трендовима и дају савет за будући развој.

Квалитет домаћих вина у последњих десет година умногоме је подигнут. Стигле су награде и на међународним такмичењима.

Сада се као већи проблем поставља квантитет. Зато је Влада усвојила стратегију развоја винарства како би повећала површину засада и производњу вина.

Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде каже да ће током године имати нов позив, не само за винарство већ и у сектору ракија. "Дајемо средства да бисмо што пре достигли капацитете које Србија заслужује. Могу да кажем да је 51 винарија добила новац у 2020. години у вредности преко шест милиона евра", рекао је Недимовић.

Директор Савеза винара Стеван Рајта сматра да што више саде и све што више производе и нађу пласман за то биће свакако боље. "Ми треба сваке године да садимо између 750 и 1.000 хектара, то је веома амбициозно", сматра Рајта.

Амбицију српски винари имају, али и већи део општих услова за позиционирање на винској мапи света – квалитет, количина и традиција.