Читај ми!

За и против ископавања литијума – да ли је дара скупља од мере

Пројекат "Јадар" и његове могуће последице на животну средину већ дуже време у средишту су пажње јавности. На скупу о предностима и негативним странама екплоатације литијума на подручју Јадра, чула су се опречна мишљења.

Ископавање литијума, у оквиру пројекта "Јадар", подигло је много прашине у јавности, почев од коментара да је реч о "металу будућности" и да Србија такву прилику не сме да пропусти, до упозорења мештана долине Јадра да ће њихови животи бити угрожени, због чега се недавно у ову дебату укључила и Српска академија наука и уметности.

На скупу је министарка енергетике и рударства Зорана Михајловић литијум назвала "металом будућности" и навела да би ископавањем минерала јадарит у чијем саставу је и литијум који се користи у модерним батеријама за аутомобиле на електрични погон, Србија могла да заузме важно место у Европи и свету.

Додала је да ће Србија "или искористити историјску шансу, или ће будуће генерације бити само посматрачи модерног светског развоја, без шансе да буду активни учесници".

Удружења "Заштитимо Јадар и Рађевину": Пројекат прљав и погубан за живи свет

Са друге стране, представници удружења "Заштитимо Јадар и Рађевину" тај пројекат не желе и тврде да литијум није ни зелен, нити неопходан за "зелену транзицију".

Указују да је начин на који се литијум добија нееколошки, прљав и погубан за живи свет и да је сам пројекат у супротности са "климатском правдом" и Париским споразумом.

Представница тог удружења Марија Алимпић рекла је да су пројектом прегажена сва права у вези са животном средином и да у процедури добијања дозвола нису поштована права на поштену, праведну и информисану консултацију заједница које би биле директно угрожене. 

Алимпићeва је нагласила да пројекат није од јавног интереса, већ само у интересу уске групе људи и саме корпорације Рио Тинто, односно компаније "Рио Сава Експлорејшн".

Продановићева: Пројекат у складу с светском праксом

Директорка компаније "Рио Сава Експлорејшн" Весна Продановић сматра да о пројекту постоје многи митови и најављује да рудник неће бити површински, како се говори у јавности, већ дубоки подземни и да ће пројекат бити вођен у складу са врхунском светском праксом и технологијом.

Додала је да је изузетно важно да се демистификују наводи да ће се концентрат агресивно третирати сумпорном киселином и нагласила да неће бити никаквог киселог отпада.

Како је истакла, рудно тело се налази у зони која је хидрогеолошки одвојена од алувијалне зоне плитких слојева где се крећу извори воде за пиће и да процес прераде не генерише опасна испарења.

Постројење је класификовано као нижег Севесо реда (директива ЕУ о смањењу ризика од технолошких акцидената), а тако је класификована "само због експлозива", иако ће се допремати у две неексплозивне компоненте које ће се мешати под земљом, објаснила је Продановићева.

Булат: Нема података о утицају литијума на оне који са њим раде

Са друге стране професор Медицинског факултета Петар Булат тврди да је једно пројекат, а друго реализација и да нема довољно података, јер информације потичу само од инвеститора.

Према његовим речима, у литератури нема података о утицају литијума на здравље људи који са њим раде, јер је масовније почео да се користи тек у овом веку.

Са друге стране на основу употребе литијума у терапији психијатријских болесника, зна да код дуготрајне употребе долази до смањења функције бубрега и штитне жлезде, наводи Булат.

Булат је нагласио да ће највећи проблем бити арсен, јер из депоније постројења може доспети у атмосферу са честицама прашине, а деловањем површинских и подземних вода може доспети и у водотокове. Апорбовање арсена у организам може изазвати мнгобтојна болести, међу којима и карцином плућа. 

Како је рекао, треба поменути и олово, јер се очекује да на сличан начин као и арсен и може доћи у животну средину, што неће представљати већи проблем за одрасло становништво, али код деце може доћи до поремећаја развоја интелекта.

Ванредни професор Биолошког факултета Имре Кризманић подсећа да је биодиверзитет на подручју планираних радова изузетно високог квалитета, са значајним бројем строго заштићених врста.

"Због очекиваних неповратних промена у појединим екосистемима, као и ризика због значајног угрожавања живог света река Јадар, Дрина и низводних водотокова, оптимална и основна мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета овог подручја је одустајање од планиране експлоатације и прераде минерала јадарит", закључио је Кризманић.

петак, 03. мај 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво