Србија постаје земља са приморском климом, Београд као Атина

После дуге зиме, која нам је узела и део пролећа, Србију ове године очекује нешто топлије лето. Метеоролози кажу да ће температуре наредних месеци бити изнад вишегодишњег просека, али се неће десити ништа екстремно.

Климатолог Владимир Ђурђевић, гостујући у Јутарњем програму, рекао је да се много тога  пореметило на глобалном нивоу, па и јасне границе између годишњих доба.

Према његовим речима, има око 20 више топлих дана годишње, кад температура пређе 25 степени, а зиме са снегом су све ређе, тада је већи распон температура него лети.

Ђурђевић објашњава да је некада лети данима заиста топло.

"Зиме постају све топлије, мада ће бити зима када ће бити изненађени количином снега, али то ће бити ретко", нагласио је климатолог.

Додао је да је планета све топлија.

"Ова зима је била веома специфична. Постоји прстен високо изнад Северног пола. Некада се тај вртлог распадне, што се назива распадање поларног вортекса. Некада се он претвори у два вртлога, и то се назива стратосферско убрзано загревање и тада се поремети стање у нижим слојевима. Онда имамо продоре хладног ваздуха", навео је Ђурђевић.

Тако смо, навео је, имали рекордне количине снега у Мадриду, па је у Тексасу био снажан продор хладног ваздуха...

"Колебање путује од континента до континента. Занимљиво је да се, после јануара, нестабилност задржала јако дуго, продужила се све до марта и априла. Зато смо имали снег у априлу, који је последица циркулација на висинама", навео је климатолог.

Очекује да ће се вртлог лепо формирати и да нећемо имати изненађења следеће зиме.

Напомиње да и даље имамо умерено континенталну климу, али на јужном делу тог појаса, тако да одмах испод нас почиње медитеранска клима.

"Вероватно ће полако та медитеранска клима ући на наше просторе, посебно када говоримо о летњем периоду. Лета ће све више личити на лета на Медитерану, са врло високим температурама и мало падавина", рекао је Ђурђевић и додао да ћемо бити у позицији да доживимо ту промену климе, можда чак будемо имали климу као у Атини.

Недавно је у једној студији објављено да, ако се настави тренд глобалног загревања, лета на северној хемисфери могла би до 2100. године трајати чак шест месеци.

"То јесте један од сценарија, ако не престанемо да користимо фосилна горива. Тако да наша планета до краја овог века може да се промени да буде непрепознатљива. Промена од четири степена је у случају климе екстремни догађај", навео је Ђурђевић.

Објашњава да за време леденог доба, промена од минус четири степена, када је планета била хладнија, да је то значило лед у Њујорку од три-четири километра дебљине. Што значи, каже, да промена од неколико степени значи да се планета заиста мења.

Људи се веома тешко адаптирају на те промене времена, зато је, напомиње Ђурђевић, идеја да се зауставимо на промену температуре и да пробамо да се прилагодимо.

Очекује да ово лето буде топлије од просечног.