Живот није ватромет, изађите из жрвња који мрви – важне лекције психолога Радмиле Вулић Бојовић

Гостујући у Јутарњем програму, Вулић Бојовићева каже да људи могу да функционишу и раде на добар начин само ако имају адекватан одмор.

Према њеним речима, одмор је у природи људског функционисања, чак и на биолошком нивоу.  Да би могао да остане у фокусу, концентрисан, да би могао да одговори на високе захтеве, мора паралелно с послом који се обавља да има период неке потпуно другачије активности.

"То не мора нужно да буде да се не ради ништа, може да се ради нешто друго и борави на другом месту. То није увек повезано са финансијама, већ је повезано са свешћу о томе да изађемо из свакодневице, из жрвња који мрви. У данашње време сви радимо превише. Постоји један парадокс: или радимо превише или немамо посла уопште. Средина се некако не налази", каже Вулић Бојовићева.

Поручује да се у тој средини, односно осмишљеним одморима и активностима негује оно што је значајно. То су пре свега породични односи и односи са пријатељима.

"Људски род не може да опстане у изолацији. То је посебно појачано у овом тренутку када имамо пандемију и озбиљне опасности са којима се суочавамо. Некада само причати са неким је велика ствар", поручује психолог и породични психотерапеут.

На медијској сцени пажњу привлаче лоше вести

"На медијској сцени десило се нешто да тираж односно позорност, пажњу привлаче углавном лоше вести, црне хронике, скандали, ружне ствари, девијације. То је нешто што привуче пажњу на прву лопту, да ангажује човека и да га некако спречи да почне да промишља и размишља шта је у позадини тих вести", каже Радмила Вулић Бојовић.

Додаје да је то, нажалост, узело маха, као да се подилази најнижем људском импулсу, без идеје да се мало продубљују ствари и неким другим садржајима.

Према њеним речима, људи су генерално радознали, воле сеназације, појачани набој и импулс када је у питању информација.

"То је нешто што је у људској природи – да смо жељни да сазнамо више о томе. Оно што недостаје то је други корак. То је размишљање и идеја шта те вести стварно значе и какав утисак и утицај остављају на нас. Какав је ефекат онога што ми сазнајемо као информацију. Углавном једно узнемирење, појачан набој, појачана напетост, али из тога ништа добро не произлази, само остаје на томе и онда је то недовољно", поручује породична психотерапеуткиња.

Уколико постоји могућност – изместити се из свакодневице

Одмор не треба нужно повезивати са путовањима, али је јако добро да, уколико за то постоји могућност, изместити се из свакодневице.

"То не мора увек да буде повезано са далеким дестинацијама. Ако нам је нешто ова пандемија донела, постали смо свесни колико је земља у којој живимо лепа, а да то не мора да буде повезано са великим трошковима. Ја не бих изједначавала одмор и путовање, али је добро уколико понекад можемо себи да приуштимо да се изместимо из свакодневице", наглашава Вулић Бојовићева.

Последице рада од куће тек ћемо видети

Породична психотерапеуткиња истиче да је рад од куће феномен који ћемо тек разумевати, какве је све последице оставио на појединце, породице, друштво.

"Ви у животу имате своје унутрашње организаторе, али имате и спољне орагнизаторе. Ја сам прошле године гледала врло успешне, вредне људе чији су психолошки капацитети и механизми за савладавање тешких ситуација потпуно колабирали услед рада од куће. Све што је споља организовало њихов живот је нестало, посао је постао присутан много више него иначе у њиховим животима, граница између приватног и пословног се потпуно померила и људи једноставно нису знали шта ће с тим", објашњава Радмила Вулић Бојовић.

Према њеним речима, већ дуже време се суочавамо са доста озбиљним засићењем људи читавом овом пандемијском причом, где људима више не можете да објасните како то да постоје мере, мере се поштују, контаката нема а болест је и даље с нама.

"Очигледно да морамо да променимо нешто у нашем функционисању и начину живота како бисмо научили да живимо са вирусом јер он неће тек нестати", поручује психолошкиња.

У реду је имати мотвацију, али у реду је и не успети увек

Још једна школска година се завршава. Вероватно ће наредна два месеца бити интензивнија када су оцењивање и провера знања у питању.

"Ако ништа друго, прича са короном и епидемијом поставила нам је ствари мало у перспективи. Људи обично гледају и размишљају о пријемним испитима и проверама знања као да је то питање бити или не бити и као да је то питање свих питања. А није. Постоје много важније ствари. Радите колико можете, припремите се, али схватите да је то само једна од фаза у школовању. Неће се ништа страшно десити уколко не будете не најбољи, али треба да будемо најбољи што можемо", поручује Вулић Бојовићева.

Додаје да је у реду имати мотвацију и желети да будеш што је бољи могуће, али у реду је и не успети увек. Императив успеха подижемо на пиједестал да све остало што је мање добро не долази у обзир и тако се ствара велика фрустрација.

Идеја о сталној срећи некомпатибилна људском искуству

Идеја о томе да би сви требало да буду стално или често срећни и да је једино пожељно стање је некомпатибилно људском и реалном искуству. Тако се ствара фрустрација и "билдује" анксиозност.

"Ако имате некога ко ништа осим успеха и награде не препозанје као вредно и важно, ви онда имате некога ко ће јако чезнути за тим и бити незадовољан својом свакодневицом јер је мало вероватно да сте увек на врху својих могућности и да сте увек успешни у свему што радите. Добро би било све ове промене у друштву искористити за једно мало редефинисање, за уживање у блиставим моментима, јер није живот ватромет већ тренуци који нам нешто значе", поручила је Радмила Вулић Бојовић, психолог и породични психотерапеут.