Понашајмо се у природи као у свом дворишту – како се најбезбедније гаси ватра кад се испече месо

Нема сумње да ће паркови, шуме и обале бити пуне свих који су се ужелели дружења, игре и смеха.

Верујемо, да нас све заједно, празнично расположење неће омети да после дружења покупимо смеће, покосимо траву, вратимо клупе и столове тамо где смо их пронашли. Да личним примером покажемо да нам је стало до природе о којој смо током хладних и кишних месеци маштали.

Гостујући у Јутарњем програму, Милорад Спасојевић, начелник Одељења из Управе за ватрогасно-спасилачке јединице и цивилну заштиту Сектора за Ванредне ситуације МУП-а Србије, рекао је да ћемо слику о нама какви смо излетници показати када кренемо кући и видимо шта смо оставили.

"Оно што је препорука, с обзиром на то да ће се спремати храна на отвореном, јесте да водимо рачуна да приликом спремања хране то урадимо на уређеним деловима, одређена излетишта имају делове за то", напомиње Спасојевић.

С обзиром на то да ће бити велики број људи битно је, како каже Спасојевић, да понашањем не угрозимо друге, да не направимо материјалну штету.

Према његовим речима, претходних година није било већих ванредних догађаја, било је мањих интервенција које су решавали.

"Позивамо суграђане да се у природи понашају као у свом дворишту, да не изазивају опасност и да у миру прославимо данашњи празник", указао је Спасојевић.

Како се најбезбедније гаси ватра 

Спасојевић наводи да након завршетка припреме хране, флашом воде треба загасити ватру, односно охладити је, а могу се и земљом прекрити остаци од жара - да се загуши и отклони даља могућност ширења пожара, јер због ветра жар може да се преноси.

Савет је да пре него што излетници крену кући погледају не само да ли су почистили, већ да се види да ли ватра тиња, да ли има дима, пре напуштања локације.

Неугашена цигарета није само проблем на отвореном простору него и у затвореним просторима.

Додаје да обична цигарета бачена кроз прозор аутомобила може изазвати невољу, пожар који може направити штету на терену и угрозити безбедност учесника у саобраћају, а често пожари скрећу пажњу људима да виде шта то гори и ометају их у вожњи.

"Причамо о празничним активностима, које ће бити, али панденмија ће измамити људе напољу. Они хоће да припремају роштиљ, али је потребно само мало одговорније понашање", каже Спасојевић.

Излетишта су безбедна, али људи траже сваку позицију где могу да направе посебан угођај.

Спасојевић подвлачи да ће Сектор за ванредне ситуације имати екипе на излетиштима, да се нађу људима у помоћ, ако дође до пожара.

Проблем је, како каже, што људи све дубље одлазе у природу, у забачена места и на тим местима мора се водити рачуна да се не изазове већи инцидент. До тог места екипи ватрогасаца је потребно више времена и мали пожар може да прерасте у већи.

"Уколико не виде екипе на лицу места, не значи да нисмо ту, на број 193 смо доступни ако примете ватру или дим, одређује се најближа екипа одакле се пожар дојављује", каже он.

Када има највише посла

Ово је период када се повећава број пожара на отвореном простору.

"Од почетка године било је 9.600 ванредних догађаја, 4.500 пожара на отвореном простору. Законом о заштити од пожара забрањено је спаљивање стрњих усева, ђубришта", истиче Спасојевић.

Људи уређују баште и спаљују биљне остатке, да би их рашчистили шта се нагомилало, што проузрокује проблем.

Према његовим речима, пожари на отвореном се брзо шире, захватају велике површине и гашење захтева велики број људста и технике.

"Треба се лепо провести и уз мало одоговрности биће свима лепо", закључио је Милорад Спасојевић.