Грачаница, стожер опстанка српског народа

Манастир Грачаницу, једну од најлепших српских средњовековних сакралних грађевина, подигао је пре седам столећа краљ Милутин. Управо то историјско трајање светиње јесте сведочанство живота православаца на косовској груди.

Верујући Срби дане Страсне седмице Васкршњег поста проводе у молитвама које су нада не само њиховог опстанка, већ и повратка расељених.

Да су ту од давнина подсећа нас ктиторска Повеља која исијава у јужном параклису задужбине краља Милутина. Грачаница – архитектонска лепотица овенчана је у песмама и књижевним делима. Помиње се и светиња Светог Димитрија из 14. столећа у оближној Сушици, селу које бележи 700 лета постојања.

"У дефтеру Вука Бранковића било је неких тридесетак домаћинстава. Данас је ово село са 160-170 домаћинстава од тога 110-115 српских. Један број младих људи одлази због тога што нема посла. Ово село је једно од најстабилнијих што се тиче тога да се опстане, доказ је и црква коју смо подизали последњих 30 година", рекао је новинар и публициста Ђорђе Јевтић.

О Манастиру Светог Димитрија који је и осликан, брине сестринство Грачанице, препознатљивог споменика културе са изузетно вредним фреско-сликарством у духовном простору Богродичиног храма. Грачаница, део историје и културе света, стожер је опстајања светосавског рода.

Књижевник и новинар Живојин Ракочевић каже да тај белег од седам векова који постоји, у историји незаменљив.

"Он је утиснут у нас, у нашу науку, нашу културу, просте људе који већ трећу генерацију живе у Торонту једнако као у човека који овде сваки дан пролази и живи са овим уметношћу и лепотом. Место на коме стојимо препуно је сведока доброте, сведока уметности препуно сведока националног трајања", навео је Ракочевић.

Грачаница са владарским портретима ктитора краља Милутина и краљице Симониде и задивљујућом Лозом династије Немањића, али и фреском Успења Пресвете Богородице, понос је православаца који, упркос многим балканским недаћама, истрајно свањавају уз краљевску светињу.