Вакцинацијом дечји организам учи да се бори са инфекцијама

Последња седмица априла се обележава као недеља имунизације у целом свету. Циљ је веома важан – подизање свести о значају заштите од болести и очувању здравља и живота. Данас, чини се, више него икад схватамо значај вакцина.

Да би подржали родитеље да наставе са редовном рутинском вакцинацијом деце, Уницеф и Удружење педијатара, заједно са Министарством здравља и Институтом за јавно здравље Србије, покренули су кампању на друштвеним мрежама под називом "Вакцинацијом јачамо имунитет деце".

Вакцинација деце је доказано најделотворнија јавно здравствена интервенција која годишње спаси животе милионима деце. Упркос томе и даље треба да радимо на њеној промоцији.

Докторка Јелена Зајегановић Јаковљевић рекла је, гостујући у Јутарњем програму, да никада није на одмет подсећати друштво и родитеље шта све можемо да урадимо са вакцинама и шта је у претходном периоду урађено.

"Ми смо сведоци због ковида, али и због неких информација које долазе до родитеља о паду обухвата имунизације. У 2019. години имали смо свега 88 процената покривености вакцинацијом против морбила, а 95 процената нам обезбеђује колективни имунитет. Међутим, за време ванредног стања свако треће дете није могло да оствари здравствену заштиту. Касније се то побољшало на свако шесто дете", навела је докторка.

Према њеним речима, у првој половини 2020. године 12 посто је било мање вакцинисаних ММР вакцином од очекиваног, сада се очекује да ће то бити знатно више.

"Када смо увидели шта се дешава са коронавирусом од маја прошле године могли смо нормално да наставимо са имунизацијом, међутим ситуација је таква да морамо да позивамо родитеље да вакцинишу децу, како не би дошло до неких нових епидемија", навела је докторка.

Истиче да се деца разликују од одраслих потпуно по томе што имају различит имунитет.

"Имунски систем је такав да се у првим годинама живота учи, тренира, упознаје свет око себе и на основу тога добија непроцењива знања како да се током живота бори са свим инфекцијама. Ово је суштина онога на чему се заснивају вакцинације", рекла је Војиновићева.

Каже да су имунолози препознали да се рано упознавање имунитета са одређеним врстама инфекције омогућује имунитету да нађе најбољи начин да се бори са инфекцијама са којим ће касније да се сретне и то је главни разлог зашто се деца вакцинишу.

Шта најчешће брине родитеље 

Додала је да често родитељи постављају питање зашто се деца вакцинишу тако рано, а одговор је јер у првој и другој години живота ћелије формирају дуготрајно памћење и најбољи одговор ако касније организам наиђе на неку инфекцију.

Навела је да истраживања показују да су особе које су имале редовну вакцинацију имале мање шансе да развију тешке клиничке слике и од коронавируса, што указује да имунитет који је научио да се бори са једном врстом инфекције лакше излази на крај и са осталим сличним инфекцијама.

То је, како наглашава, и разлог што деца имају знатно блаже клиничке слике и у овој епидемији, јер је дечији организам научио да се бори са инфекцијама.

Говорећи о календару вакцинације, рекла је да је осмишљен тако јер покушава да се дете заштити од најопаснијих изазивача са којима може да дође у контакт у првим годинама живота, а против његов имунитет није спреман да се избори.

Као једну од заблуда родитеља наводи да ако је дете прехлађено не треба да прими вакцину, објашњава да вакцина нема везе са неком блажом акутном респираторном инфекцијом, која прође за пар дана и дете тада може да настави са вакцинацијом.

"Велики број деце је прокужен ковидом, велики број њих не развија клиничку слику. И њихов имуни систем у три до шест недеља научи то искуство и нема разлога да се одлаже календар вакцинације", рекла је докторка.

ММР вакцина се прима између 12 и 15 месеца због имуног одговора 

И пре пандемије коранавируса суочавали смо се са неким изазовима када је вакцинација у питању – на пример епидемија малих богиња. На питање шта је то што родитеље, а и неке педијатре, наводи да одлажу ММР вакцину, докторка каже да је истраживање из 1998. године узбуркало јавност, које је оповргнуто касније, а то истраживање је доводило у везу ММР вакцину са појавом аутизма.

"Једно истраживање са децом која су развила аутизам, посматрани су видеи са првог рођендана, где се и тада пре него што су добили вакцину ММР показивали одређене симптоме. Нема разлога веровати да постоји било каква повезаност", истакла је докторка.

Каже да су родитељи склони да када развој детета не тече својим током да одлажу вакцинацију, разлог је јер не развију поверење са својим педијатром.

Напомиње да деца примају ММР између 12 и 15 месеца, јер тада могу да развију најбољи одговор.

"Ако знамо да морбиле могу да развију упалу плућа код сваког двадесетог детета, а чак и смртне случајеве то значи да не треба доводити никога у ризик", навела је докторка Јелена Зајегановић Јаковљевић.

Докторка наглашава да децу која из здравствених разлога не могу да буду вакцинисана штите другари који су уредно вакцинисани и апеловала на све родитеље да ако имају заостатак у вакцинацији, да вакцинишу своју децу јер након повратка деце у колектив неке инфекције могу да направе огромне проблеме попут морбила 2017. и 2018. године.