У ивањичким Приликама неприлике због кромпира

Породица Симеуновић из Даријевића реке код Прилика живи од пољопривреде. Већи део рода кромпира успели су да продају, али по цени, тек да се не баци. Улог кажу тешко да ће од тог новца покрити.

"Имамо можда још два, три вагона кромпира, ето. Ако могне ово да се прода, може, ако не може, то ће се бацити и ето. Људи су дошли ту из министарства и хвала им што су дошли", прича Ратко Симеуновић из Даријевића Реке.

Милоје Симеуновић из Даријевића Реке каже да ако узме држава, узме.

"Ако не узме шта ћемо. Разумеш. Али ако не може, не може. Како буде. Како буде свима, тако ће и нама", испричао је Милоје Симеуновић.

Откупљивачи и произвођачи који су се на позив министарства пољопривреде ангажовали да кромпир пронађе пут до купца кажу да то зависи од потражње.

"Бели кромпир је углавном продат. Црвени тешко, отићи ће та прва класа, која је мало боља, нешто ће се и бацити. То је оно што је неминовно, е сад колико можемо ми овде помажемо у сарадњи са министарством", каже Драган Богдановић из Прилика.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић наводи да су интервенисали на тржишту тако што су велики ритејлови откупљивали то.

"И ако има проблема на просторима око Прокупља, ми смо спремни да се појавимо и тамо, као што смо се појавили у Ивањици, као што смо се појавили у Горњем Милановцу, или ситуација каква је била око Пријепоља. За убудуће увешћемо сезонски царину, за новембар, децембар, јануар, фебруар, кад је највећа потрошња кромпира, како бисмо спречили улаз кромпира из иностранства. Неко да вас пита зашто нисте интервенисали прошле године, па задњих петнаест година се није дешавало", истиче Недимовић.

Многи произвођачи непродате залихе покушавају да утроше као сточну храну.

Бранислав Филиповић из Душковаца каже да и ако буде и сто динара на јесен, неће га сејати, јер нема сврхе.

"Пошто је ђубриво, пошто су прскања, и ја не знам сад шта ћу са њим. Да ми није стоке срећом, да имам - докле смем дати, бојим се направићу и стоци несрећу. Не сме много ни да једе у овом стању", прича Бранислав Филиповић.

Питају се и где депоновати толику количину непродатог рода. Многи су кромпир отписали, а полажу наду у воће. Страхују ипак да град не опустоши и тај извор прихода.