Шта је глушна недеља, зашто треба да се умијемо за Светог Јеремију – за Олгине мудрости заинтересовани етнолози

Етнолозима Матице српске казивала је о обичајима за Светог пророка Јеремију, заштитнику змија, али екипа РТС-а је посетила у време Ускршњег поста и гљиварске расправе са комшиницом. "Бабино уво" ју је вратило у детињство када их је баби брала за управо протеклу ушну и глушну недељу поста, да деца не оглуве.

"Те недеље не ваља прати веш, него да ставимо, одберем да донесем тих печурки, па она стави кад прави цеђ, стави те печурке у то и онда ваља да пере сваки дан веш", прича Олга Мијатовић.

Пред нама је Цветна недеља када почиње да се оглашава кукавица или пјевачица како Олга каже, па наставља.

"Кад буде испред Лазаревдана, Цвјетне недеље, никад не да баба да изађемо из куће док нам не да парче хлеба да поједемо, не ваља да чујете је гладни, хоће да вам смрди из уста и бићете цела љета гладни! И онда каже, ако је чујеш кажеш: 'Чујем те, а не видим те, да не видим ону, а зна се шта је она, она је змија'", каже Мијатовићева.

Олгина зрнца мудрости, гљиварка Милка Аџић упија од дана преласка из града у планину, преносећи их на својој Фејсбук страници "Која је ово гљива", па су Милкини пратиоци заправо и Олгини, учећи од обе о знацима из природе.

"Олга све што је научила, она то живи... Тачно зна када је чему сезона, то се труди да унесе, оно што може остави у замрзивач, онда целе зиме кува чај од малина, каже мени морамо да оперемо организам из зиме, онда беремо црњушу чим се појави из снега... Захваљући том типу личности српско село је успело да преживи вековима", испричала је Аџићева.

Олга Мијатовић прича да је навикла тако.

"Мени се чини да ми помаже, не би доживела ове године, ја 76 година имам", каже Мијатовићева.

О дужини животне ниске Олга не размишља, подсетивши нас да 14. маја, на дан Светог пророка Јеремије ништа не радимо, изађемо на уранак и умијемо се на првој чесми како би болест отишла низ воду.