Данијела гаји руколу и прода све, до последње лиске

Рукола је у сезони раног поврћа у Ваљеву веома тражена, али је мало заступљена у пластеничкој производњи. То је као пословну шансу препознала млада Ваљевка Данијела Петаковић. Гајење руколе јој је додатни посао.

Када је Данијела Петаковић одлучила да гаји руколу у Бујачићу, ваљевском предграђу, килограм тог поврћа коштао је 2.000 динара. На наше тржиште стизала је из увоза, овдашњим повртарима била је готово непозната.

"Ја никад нисам ушла у пластеник, нити посадила цвеће, а камоли нешто друго, али ми је било доста занимљиво. Покушала сам, први пут ми није успело, али већ следећи пут сам видела шта јој треба, како јој треба. Сад сам то мало убрзала. Сад је сејем директно у земљу, нема расађивања и остало и добила сам исти ефекат. Значи, руколе има, квалитет је исти, а што се тиче те производње, могу да кажем да сам мало и научила у њој", наводи Данијела.

Руколу гаји у два пластеника. Иако јој је додатни посао, све обавља сама. Понекад јој помогну отац и комшиница.

"Нисам знала шта је рукола док Данијела то није кренула да производи. Моја мама је почела да је узима, ја сам, ето, тако пробала, чисто да видим како то изгледа и свидело ми се", каже Мирјана Тимотић из Бујачића.

Ко су купци руколе

Од почетка епидемије Данијела је користила искуство у комерцијалним пословима да пласира свој производ. Када је све било затворено, радила је онлајн пијаца.

Потом су отворени ресторани. Однедавно руколу продаје локалном трговинском ланцу.

"Буквално до последње лиске продам, не остане ништа и онда ми је то дало подстицај да се проширим. Проширићу, мало већу количину ћу производити, па се надам да ће и тржиште бити задовољено, мало шире, ван Ваљева", додаје Данијела

Данијела припрема парцелу на којој ће подићи још 20 пластеника. Са осмехом каже да себе види као будућег пољопривредника.