Били су међу првима на удару 1999. године – како чувари неба реагују када неко угрози границу

И пре него што летелица стигне до Србије, тридесеттрогодишња Милица је посматра на радару. За оне које који нису идентификоване, најављене или могу бити претња подиже се дежурна јединица ловачке авијације.

"Када смо имали повреду ваздушног простора Републике Србије наређено је полетање дежурне јединице ловачке авијације. Ја сам добила задатак навођења и након што сам извршила успешно навођење на циљ пилот на радио каналу саопштава да види групу авиона. Након преласка на међународну фреквенцију и успоставом везе са посадом пресретнутих ваздухоплова утврдили смо да се ради о прелету који је регуларан", каже капетан Милица Мрдак Стојчић, официр за навођење ловачке авијације 126. бригаде ВОЈИН.

У Качареву је само део 126. бригаде ваздушног осматрања, јаваљања и навођења, која је због својих дејстава током бомбардовања одликована Орденом народног хероја.

Иако су били међу првим метама 24. марта 1999. године јединице у Качареву наставиле су да раде и наредних 77 дана.

Капетан Ђорђе Динић, командир чете у 126. бригади ВОЈИН, истиче да су за време бомбардовања очекивали да ће бити први на удару.

"Циљ НАТО агресије у првим данима је био онеспособљавање система за осматрање и јављање како би они што безбедније пролазили ваздушни простор СР Југославије. По радарским положајима 126. бригаде дејствовано је 99 пута. Један од привх пројектила је пао на овај положај и избегнуте су људске жртве", каже Динић.

Уместо тада уништеног радара данас ваздушне границе надзиру радарски системом АН/ТПС 70. Повреду ваздушног простора не региструју често, а када се то деси, већину сумњивих летова идентификује у сарадњи с цивилном контролом лета. Ипак, ни у мирнодопским условима нема опуштања.

Према речима капетан Динића, сваки припадник те јединице годишње одсуствује 60 дана.

"Тешко је то надокнадити породици, због посвећености послу имамо разумевање и породице и пријатеља и обављају се задаци", поручује капетан Ђорђе Динић.

За разлику од 1915, када је Врховна команда формирала прве сталне осматрачке сигналне станице, данас су јединице које брину о небу над Србијом распоређене широм земље.

Неке се боре и са специфичним временским условима, тако су због јаких удара ветра радарски системи у Качареву заштићени специфичном арктичком куполом.