Зекан, Малиша, Цига и Косан су Драгојеви најбољи помоћници – иду тамо где машине не могу

Четрдесетогодишњи Драгоје Вуловић из Кушића код Ивањице већ две деценије коњима извлачи дрва из неприступачних врлети планина Западне Србије. Овогодишњу сезону, по отапању снега, почео је у шумама изнад Пријепоља.

Што се машинама могло, урађено је – дрва метарски сложена у шуми, али до камиона, па даље на пут не може се без Зекана, Малише, Цига, Косана, али и вештине самараша.

"Знати коња потурити, знати прокрчити за коња, куда навести, знати коња потковати, знати самар му угодити, допунити, све. Мора да се хране два пута кукурузом и увече сеном", каже Драгоје Вуловић.

Угађају им и разговором, само њима знаним, како би завршавали посао.

"Опасне ситуације највише кад је потока, кад идеш преко блата, глиба, кад идеш низ овакве падине, низа стијене, стрме превише... Ако крива сруши се коњ, превали се, дођеш у опасност, нити му можеш прићи ни тамо, ни овамо, онда мораш исећи конопац и поводац овај решавати, коња прво спасити, па онда себе", објашњава Станимир Новаковић, Србац код Бањалуке.

На срећу није било до сада повреда ни самараша ни коња, додаје Драгоје. Има уговореног посла до краја лета. Његових 12 коња дневно извуку педесетак метара дрва. Све мање је заинтересованих радника за самарицу, од које каже може солидно да се живи.

"Нема више ко ни радити, ни сећи на метарско, обично иде сад у дужину, на машине и тако", поручује Драгоје.

Рубин и Косан ће за коју годину у коњску пензију, о којој и Драгоје размишља, јер је више од пола живота већ девет месеци годишње по шумама Јавора, Голије, Јадовника....