Погледи на 27. март – 80 година касније

Потпис у бечком дворцу Белведере изазвао је потрес на двору у Краљевини Југославији и немире широм земље. Два дана након што је председник Владе Драгиша Цветковић Југославију прикључио Тројном пакту, уследили су догађаји који ће променити ток историје.

"Oно што је неспорно јесте чињеница да је српски народ тог дана јасно се изјасио у погледу фашизма", наводи Александар Животић са Филозофског факултета у Београду.

"Иако је то би дан народог бунта, револта, народне демократије, он се завршио трагично уласком краљевине Југославије у Други светски рат", каже Бојан Димитријевић са Института за савремену историју. 

У њему је добар део Европе већ учестовао, а Југославија била окружена државама које су се приклониле Хитлеру. Колико је вођи нацистичке Немачке било важно да приволи и Југославију показују уступци које јој је обећао – да ће поштовати њен територијални интегритет и да преко њене територије неће прелазити трупе сила Осовине.

"Ја верујем да није било 27. марта да би Југославија била поштеђена бар за неку годину уласка у рат и вероватно не би се дешавале такве стравичне ствари као што је стварање НДХ и прогон Срба на територијама ван Србије. Са данашње преспективе од 80 година вероватно да је избор 25. марта био мудрији, да је останак у Тројном пакту вероватно био спасоноснији бар за неко време, а да ли би га Хитлер поштовао до краја рата – питање је", сматра Димитријевић. 

Срби се снажно противили фашизму

Без дилеме историчари одговарају на питање о ставу српског корпуса у краљевини који се, кажу, јасно противио фашизму али и самој Немачкој.

"Већинско расположење српског народа је било дакле проузроковано спољнополитичким разлозима, али и унутрашњеполитичким разлозима. Пре свега природом самог режима, политиком кнеза Павла и владе, политичким незадовољством али и озбиљним социјалним незадовољством које је постојало у земљи. Практично то је тренутак када је избило на површину све што се таложило две деценије у краљевини", наводи Животић. 

Ти проблеми стали су у једну паролу – Боље рат него пакт, боље гроб него роб!

"Сви који су веорвали да краљевина може да се супротстави Немцма и сви они који су имали патриотски набој, а тог дана је то углавном било не само у Београду него и целој Србији", истиче Димитријевић.

Каква је улога Британаца 

Да ли је пуч би спонтан или су га помогле британске службе, расправља се и осам деценија касније. Иако не одбацују страни фактор, историчари верују да није био одлучујући.

"То би на неки начин било и поприлично омаловажавање српског народа. Видите колика је маса изашла, какво је било расположење народа, какво је било рапсоложење војске, али и СПЦ, то вам јасно говори о томе како се гледало на актуелна дешавања у том тренутку", каже Животић.

Дешавања из ратом захваћене Европе прелила су се у Југославију убрзо – десет дана од демострација нацистичка Немачка је бомбардовала је Београд.