Да ли је крај мукама са старом гардеробом – пронађи своју локацију, испразни ормар и донирај

Када погледамо у наше ормаре, видимо да имамо превише одеће и то углавном оне која нам не треба, коју не желимо више да носимо, коју смо прерасли. Владан Шћекић је истиче да је истраживањем утврђено да грађани желе и имају потребу да се ослободе те одеће, да она не буде бачена и да не заврши на отпаду, јер је онда последица тога да ће бити спаљена или завршити на депонији.

Наводи да су оценили да постоји један велики простор како би могао да се унапреди систем рециклирања и због тога су одлучили да направе мапу организације и институција које примају половну одећу донирањем.

"Тренутно имамо 33 организације и из дана у дан њихов број расте. Ми смо пре три дана објавили ову мапу и до сада имамо преко 15.000 прегледа мапе тако да можемо да кажемо да је интересовање грађана веома велико", истакао је Шћекић.

Како пронаћи локацију на мапи

Мапа се налази на интернет презентацији Међународног фестивала зелене културе Грин фест,  односно greenfest.rs/mapa-doniranje-odece. На тој мапи, како је објаснио Шћекић, једноставним одабиром локације у менију се појављују све информације које су релевантне, од контакт података, шта организација прима од одеће, коју врсту, до тога који су термини када може да се донира, да ли може да се донира путем поште као пакет, као и услови каква одећа треба да буде.

Додаје да су хтели да оснаже све те организације и објавили и списак друге робе која може да се донира.

"Намера нам је да у сваком већем граду имамо такву локацију, како би смо олакшали тај процес донирања. Надамо се да ће у будућности, осим донирања рециклажни сектор текстила у Србији почети да ради, тако да ће и они вишкови које не донирамо моћи негде да се дају на даљу рециклажу", очекује Шћекић.

Истраживање Центра за унапређење животне средине је прошле године показало да око 16 процената грађана донира коришћену одећу, исти број их чува у орману, а 55 одсто поклања гардеробу. 

Део робе, нешто мање од 14 посто људи продају, док остатак баци ту робу, показало је истраживање.

Шћекић истиче да су сви које су контактирали, били заинтересовани за мапу управо из разлога што сви имају вишкове гардеробе у кући и да  нису наишли у принципу на људе који не желе да донирају одећу.

Додаје да је део који се продаје углавном веома исправна и нова одећа која је у старту била неодговарајућа, а да део људи што баца одећу није био упућен како донирати. Зато, наглашава, да управо ова мапа одговара на сва та питања.

Где заврши донирана гардероба

"На мапи се налазе организације које примају ту одећу и то су углавном Црвени крст, свратишта као и пуно хуманитарних организација Све те организације имају своје кориснике, одређену циљну групу с којом раде , тако да ће сва та одећа ићи директно њима", наводи Шћекић.

Сматра да ће се појавити и закон који ће регулисати смањење текстилног отпада, имајући у виду да смо земља кандидат за чланство у ЕУ. Истиче да је ЕУ пре месец усвојила нову стратегију за текстил која управо из разлога текстилног отпада треба боље да регулише да до 2025. године тај отпад буде посебно сакупљен како не би завршавао на депонији и спаљен.

"Када узмемо у обзир да су данас тканине састављене од неколико материјала, није то више све 100 посто памук, па је самим тим и рециклажа отежана. Једна од идеја је да се комади праве на тај начин да се могу лако рециклирати,односно да буду састављени од што једноставнијих и чистијих материјала како би се сав тај отпад лакше обрадио", рекао је Шћекић.

Бојкотовати "брзу моду"

"Брза мода" изазива јако велике проблеме уживотној средини, пре свега велико загађење воде, велика емисија угљен-диоскида, један комад пујуте по свету више од 10.000 километара и по 20.000 километара и то је једна интензивна индустрија.

"Ми као обични грађани, као потрошачи, можемо да на неки начин пошаљемо поруку свим тим брендовима који праве лоше гардеробу, да не желимо тако и да ћемо их бојкотовати", поручује Шћекић.

Указао је да је текстил као проблем, тема о којој се не само ми него и свет од скоро баве.

"За последњих 150 година смо свашта урадили и креирали, е сада смо схватили да неке ствари које смо креирали не функционишу онако како је то добро за нас и за будућност планете. И сада морамо корак по корак да исправљамо", закључио је Шћекић.

Позвао је све заинтересоване да донирају вишак своје гардероба и своју локацију пронађу на адреси greenfest.rs/mapa-doniranje-odece.