Под којим условима кућни љубимци могу да пређу границу – како спречити шверц паса

Гостујући у Јутарњем програму Јелена Илић из Удружења за заштиту животиња "Орка" каже да када говоримо о шверцу паса говоримо о две ситуације.

Према њеним речима, прва је размножавање расних паса за продају у иностранству. Реч је о популарним расама мопсовима, малтезерима, француским булдозима.

"Примера ради, француски булдози у Србији коштају око 350 евра, у Немачкој 1.500 евра, а у Шведској 2.000 евра. Мотив је новац и ти одгајивачи који су неодговорни размножавају животиње искључиво за продају и брзу зараду," наглашава Илићева.

Додаје да је друга ситуација која се дешава да животиње одлазе из прихватилишта на удомљавање у иностранство.

Овде најчешће постоји добра намера, с обзиром да Србија има велики проблем напуштених животиња, људима који збрињавају животиње жеља је да ти пси нађу своје домове.

"Онда дођу у стуацију да могу да среде да нека инострана организација удоми животиње из њиховог прихватлишта. Међутим, када те животиње пређу границу њима се губи сваки траг", објашњава Јелена Илић.

Шта је неопходно од докумената за пса да пређе границу Србије

Душан Љуштина из Управе за ветерину каже да би власници путовали ван граница Србије са својим кућним љубимцима, било у комерцијалне сврхе да продају љубимце или поклоне или да путују туристички, они морају да поседују одређену документацију и да доставе на увид ветеринарској инспекцији.

Према његовим речима, инспекција издаје сертификат за путовање на основу следеће документације: пасоша за животиње, микрочипа који је уписан у пасош, за земље ЕУ мора да постоји потврда о урађеном титру на присуство антитела, потврде о прегледу животиње од стране ветеринара која не сме бити старија од 48 часова, мора да се уплати одређен износ таксе, да се донесу сва ова документа у ветеринарску инспекцију и на основу свега тога инспекција издаје сертификат за путовање.

Љуштина додаје да са животињом може да путује власник или лице које власник овластио и то овлашћење мора да буде оверено код нотара.

Истиче да сваки пут кад кућни љубимац излази ван земље мора да се прибавља ова документација. Једино се титар антитела не понавља зато што су власници у законској обавези да вакцинишу животиње једном годишње и ако не прескоче тај период титар се ради само једном и он је довољан за цео живот пса.

Јелена Илић из удружења "Орка" каже да је једно удружење из Велике Британије радило истраживање. Позирали су као купци који су желели да купе псе у Србији и у разговору са одгајивачима сазнали су "интересантне ствари".

"Тако је удружење из Бртаније сазнало да одгајивачи на граници нису имали проблеме да извезу псе, да могу да набаве Бугарске, Румунске или Мађарске микрочпове и пасоше који су унапред попуњени како би се доказала да шетнад потичу из ЕУ. Оно што су они навели као најчешћи пропуст је да се документација не проверава детаљно или да не долази до физичке провере да стање пса одговара ономе што пише у документима", наглашава Илићева.

Душан Љуштина из Управе за ветерину објашњава да се комерцијални транспорт животиња ради у сврху поклањања или продаје. Власници који се баве овим послом морају да имају регистроване објекте типа одгајивачница у регистар Управе за ветерину и све животиње преко пет комада се сматрају комерцијалним транспортом.

Заокружити процес регистрације одгајивачница 

Илићева наводи да "Орка" прима пријаве грађана за различите проблеме везане за животиње.

"Ми смо ту да помогнемо грађанима коме да пријаве, како да напишу пријаву. На жалост од неколико поступака који су покренути на тему шверца паса ниједан није имао судски епилог због недостатка доказа", истиче Јелена Илић.

Додаје да је неколико проблема када је шверц пса у питању. То је скривена делатност и услови транспорта нису задовољавајући. Услови за штенце често су у одајивачницама лоши и дешава се да животиње на финалну дестинацију дођу болесне и дехидриране, а од стреса могу и да угину. Ту је и проблем за јавно здравље.

"Када је у питању контрола одгајивачница врло важна улога је ветеринарске инспекције, односно Управе за ветерину. Регистровано је око 40 одгајвачница док на сајту Кинолошког савеза постоји 3.500 одгајивачница. Требало би процес регистрације заокружити како би одвојили одговорне одгајиваче. Са друге стране имате полицију и царину које би требало да реагују на кршење закона уколико дође до шверца паса", поручује Јелена Илић из удружења за заштиту животиња "Орка".