Бомбардовање СРЈ, црвена линија одбране - суверенитет државе недодирљив, аутономија КиМ немерљива

Никола Шаиновић, бивши потпредседник Владе СРЈ истакао је у емисији Упитник да је тадашње руководство било свесно да је бомбардовање могуће, јер је претња постојала.

"Ми не можемо да дамо Косово зато што нам неко прети. Предај Косово зато што ти претим. Не идемо ми у рат, ми не можемо да дамо Косово зато што нам сила прети, о томе се ради", нагласио је Шаиновић.

Оценио је да су претњу бомбардовањем сматрали као животну претњу, али и животну клетву и да на томе, како је навео, "и данас стојимо као држава и као народ".

"Ви морате да браните државу народ и своје историјске тековине. Величина те одбране одређује ваше опредељење да браните, а не величина силе. Често се каже ви сте ишли у рат. Не, у рат је ишао онај ко је бомбардовао, ми смо ишли у одбрану", сматра Шаиновић.

На питање да ли се НАТО агресија могла избећи, Шаиновић је рекао да је оно што је тада била црвена линија коју су поставили у свим контактима и преговорима, да је суверенитет државе  недодирљив, а аутономија КиМ немерљива.

"То је кључна линија, линија одбране. Ја не видим да смо ми могли да кажемо групи земаља, а то је НАТО, суверенитет над својом земљом, примамо оружане групе које носе оружје и могу да лише слободе кога хоће", нагласио је Шаиновић.

Потврдио је да је тадашњи председник Србије Милан Милутиновић нудио да Југославија уђе у НАТО да КиМ остане у саставу земље, али да је Кристофер Хил рекао да то није тема и да о томе неће да разговара.

Укупно је погинуло 1.065 припадника Војске и МУП-а

Генерал-пуковник Војске Југославије у пензији Владимир Лазаревић подсетио је да и 1998. година није била година мира за приштински корпус.

"Ми смо водили тешке антитерористичке борбе на државној граници и са десетинама хиљада терориста на КиМ. Преко државне границе јединице приштинског корпуса су спречиле упад читаве једне дивизије, преко 9.000 терориста и страних плаћеника, запленили 150 тона наоружања.

Лазаревић је навео да је Војска Србије 1999. имала 555 жртава, да је 1998. на Косову страдало 45 припадника, а 11 у Копненој зони после рата. Укупно је погинуло 1.065 припадника Војске и МУП'-а рекао је Лазаревић.

Најтежи тренутак за Лазаревића је био да са својом војском са којом су животима бранили напусте Косово и Метохију.

Сирене се огласиле 296 пута за 78 дана бомбардовања

Аврам Израел, некадашњи начелник Центра за обавештавање и узбуњивање, рекао је да се 296 пута огласио систем узбуњивања током 78 дана бомбардовања, од чега је 148 пута била ваздушна опсност у Београду.

Оценио је да су смена тадашње власти и одржавање демократских избора могли да буду знак добре воље како би успорили иодложили агресију на Србију.

Као најтеже тренутке за време агресије навео је трагедију у РТС-у, када је у бомбардовању погинуло 16 радника јер их, како је истакао, руководство није заштитило.

Подсетио је на бомбардовање сваке ноћи Батајнице и убиство девојчице Милице Ракић, бомбардовање "Прве искре у Баричу", као посебно тешке догађаје у време бомбардовања.

Истакао је и да је у то време била борба за истину, а да је он био прва жртва истине током бомбардовања и да је дошла наредба да се, како је рекао, склони.