Џон Кенеди за РТС: Оба родитеља имају подједнаку улогу у васпитању

Џон Кенеди Мосоти, директор Популационог фонда Уједињених нација наводи за РТС да оба родитеља имају подједнаку улогу у васпитању.

"Изузетно је важно да очеви учествују у животу своје деце, постоје безбројни разлози за то. И сâм сам отац и видим какву улогу очеви имају у животу деце без обзира на то да ли говоримо о дечацима или девојчицама", наводи Кенеди Мосоти.

Објашњава да деца посматрају понашање свог оца према породици и касније своје односе граде на идентичан начин. 

"Деца гледају шта родитељи раде, шта очеви раде и теже да то опонашају, зато нам је веома важно да очеви буду укључени у неке ствари које се дешавају код куће. И не говорим само о томе да буду фигуре од ауторитета. Нама су потреби очеви који учествују у пословима код куће, који се баве децом, играју се с њима. У већини случајева је мајка та која кува, води рачуна о деци, а те обавезе треба да се деле. Значи у томе мора да учествује и отац без обзира на то да ли има дечака или девојчицу, морају да виде тај ниво родне равноправности у основи породице јер то развија породицу", наводи Кенеди Мосоти. 

Истиче да је јако битно да отац остане укључен у живот деце и након развода јер деца која остану у контакту с очевима и после развода постижу боље резултате на свим пољима. 

Објашњава и да очеви треба да науче синове и ћерке да су мушкарци и жене равноправни.

"И мушкарци могу бити подједнако добри родитељи као жене"

Миша Стојиљковић, аутор и водитељ емисије "Тата, ти си луд", гостујући у Јутарњем програму РТС-а навео је да га је управо улога оца инспирисала да покрене емисију и да, како каже, прикаже да и мушкарци могу бити подједнако добри родитељи као и жене.

"Желео сам да просто кроз ову емисију да прикажем мушкарце у једном другом светлу. У емисији 'Тата, ти си луд' ми можемо да чујемо и видимо бројне познате или мање познате или потпуно непознате мушкарце како размишљају о темама као што су васпитање деце, одржавање брака после рођења деце – који су то изазови у партнерству када деца дођу на свет. Затим причају о дилемама везаним за школовање за то како дисциплиновати децу без употребе насиља итд.", објашњава Стојиљковић.

Додаје да им је свима заједничко то да они искрено и аутентично желе да буду ту.

"И већина њих много нервира кад чују – баш је лепо од тебе што помажеш, то их јако нервира јер кажу – ја нисам ту да помажем, ја сам родитељ тог детета исто као и моја супруга, ми заједнички то радимо и ја имам потребу и жељу да то радим", објашњава Стојиљковић.

Истиче да су истраживања показала да деца из породица где су оба родитеља спремна да дају себе и посвете се васпитању детета у истој или макар приближној мери, када одрасту постају психолошки целовитија, боље разумеју међуљудске и партнерске релације, сигурнија су у себе и своје способности и надасве спремнија да се ухвате укоштац са животом.

"Када су мушкарци више укључени у породицу, пре свега њихово психофизичко здравље је боље, односи са партнерком су бољи, деца имају психолошки емотивно-когнитивно-социјално много боље трансформансе. И оно што је јако битно – у таквим породицама је много мање насиља. Тако да то на друштвеном ширем друштвеном нивоу значи да уколико је тата више у кући, то ће значити много мање насиља и у тој кући, али и генерално у целом друштву", закључио је Стојиљковић.