Јавна расправа о нацрту Закона о истополним заједницама: Закон је људскоправашки и домаћи је производ

Ни годину дана од почетка епидемије не можемо да се навикнамо на социјалну дистанцу, а од њих се многи дистанцирају целог живота. Припадници ЛГБТ заједнице често живе са осудама, одбацивањем, насиљем. То што особе истог пола нису званично признате као пар дадатни је пробелем – на пример када одведу партнера у болницу.

"На питање да ли је она њој неки род, она се изјаснила да је њена партнерка, самим тим јој је приступ био забрањен. Последице ове забране јесу да је особа у несвети била погрешено дијагностиковна и да је примила неадекватно лечење. Трећи пар је морао да се сели јер сваки пут кад би станодавци схватили да су геј пар одмах би добијали отказ закупа, а оне као пар нису могли да аплицирају код банке за стамбени кредит да би решили своје стамбено питање", наводи примере Марјана Д. Мајсторовић из Центра за права ЛГБТ особа "Гетен".

На питања у истраживању поверенице о ЛГБТ популацији, и одговори да су једна од најугроженијих група.

"Седамнаест одсто испитаника не жели припаднике ЛГБТ популације у својој држави, 23 процента њих не би их желело за комишије или за сараднике на послу, а чак половина не би желела ЛГБТ особу за васпитача своје деце", каже повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Решење бар дела свакодневних проблема види се у доношењу Закона о истополним заједницама. Оне већ постоје, а ново би било да се такав однос уреди.

"Није брак, нема усвајања деце, то је људскоправашки закон и то истополна заједница којима закон уређује међусобна права и обавезе. Наш предлог ће бити домаћи производ", тврди министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.

Домаћи задатак Србије је да истополне заједнице уведе у правни оквир, подсећају стручњаци.

"Постојећи међународни стандарди и стандарди људских права Савета Европе стварају обавезе за нашу земљу да истополне заједнице укључи у свој правни оквир", истиче правни саветник Београдског центра за људска права Вук Раичевић.

Заменица шефа мисије Савета Европе у Србији Надиа Ћук каже да су спремни да помогну Министарству да би се обезбедило да Закон о истополним заједницама, као и целокупно законодавство о равноправности, буде у потпуности у складу са евопским стандардима.

Није у складу са очекивањима дела грађана и стручњака да Србија званично дозволи истополне заједнице. Неки сматрају да то није део наше традиције, али и да свако има право на свој живот.

Времена за дијалог о будућем закону ће бити, обећава министарка, све док буде заинтересованих.