Због чега млади у Србији пију двоструко више него њихови вршњаци у Европи

Статистика показује да је 89 одсто средњошколаца пробало једно или више алкохолних пића, 37 одсто младића и 14 одсто девојака редовно пију алкохол, а 42 одсто се бар једном напило.

Статистика показује и да је 84 одсто студената, после једног или два пића пожелело и треће, да је 68 одсто испитаника доживело "прекид филма", тј. алкохолну амнезију, 59 одсто студената користи алкохол у стресним ситуацијама, а 48 одсто студената користи алкохол за "разбијање" треме.

Наташа Достанић, психијатар и руководилац Одељења за алкохолизам и политоксикоманију Специјалне болнице за болести зависности, наводи за РТС да је алкохол најчешће прва зависност са којом се млади сусрећу.

Како каже, млади пију у стресним ситуацијама да би смањили осећај стреса, нерасположења, туге, или када у неким социјалним контактима желе да се осећају сигурније, самоувереније.

"Адолесценција је буран и турбулетан период који мора да проживи свака особа у току одрастања и који носи многе промене на биолошком плану, промене у физичком изгледу, долази до психосоцијалног сазревања, и то може бити узрочник различитих психичких криза. Једна млада особа у доба адолесценције може бити склона промени расположења, често може бити импулсивна, реагује пренаглашено, емоције су јој превише импулсивне и пренаглашене и онда у тако једном бурном периоду може јој се учинити да јој алкохол доноси лако и брзо олакшање", објашњава Достанићева. 

Оцењује да такво понашање није добро, да стичу лоше навике које их могу одвести временом до развоја саме болести зависности.

Међутим, како каже, фактор адолесценције није једини фактор који утиче на конзумирање алкохола код младих.

"Породица је такође врло значајан фактор у конзумирању алкохола. Имамо податак да између 75 и 80 одсто младих особа први пут проба алкохол у оквиру породице, уз одобрење једног или оба родитеља. Није редак случај да један родитељ конзумира алкохол. Ако је конзумирање алкохола уобичајена појава у породици, ако се пије за ручком, у току вечере или уз телевизор то постаје понашање које је уобичајено и које млада особа гледа, постаје јој блиско и током одрастања у оквиру најближе породице и у свакодневном животу", објашњава Достанићева.

Као битан фактор у конзумирању алкохола истиче групу вршњака.

"Ако се млада особа креће међу вршњацима где је то прихватљиво понашање, где је уобичајено да се уз помоћ алкохола елеминише трема, или да се уз помоћ алкохола обезбеђује добар провод, испуњава слободно време. Ако је то вид понашања у тој вршњачкој групи, свакако да ће то имати утицаја и на самог појединца, јер је једној младој особи врло тешко да се супростави у својој вршњачкој групи са неким супротним ставовима", објашњава гошћа Јутарњег програма.

Све млађи траже помоћ

Наводи да последњих година на лечење долазе знатно млађи пацијенти, оба пола.

Како каже, то је показатељ да се свест о препознавању болести и потреби за лечењем променила.

"Раније су се на лечење јављале старије особе, а сада особе са 30 до 35 година, што не мора да буде знак да се у последњем периоду чешће и више конзумира алкохол, ја бих пре рекла да је повећана свест  о потреби за лечењем. Особе и њихова околина на време препознају и прихватају проблем и реше да се обрате лекару. Више се говори о потреби за лечењем и о неопходности да се на време крене у решавање проблема", објашњава Достанићева. 

Породица на третману код стручних лица 

За успешно лечење и одржавање апстиненције важно је да проблем рано препозна и онај ко пије и сви у његовој породичној околини.  

"Прође доста времена док родитељ прихвати да дете има проблем, а затим постоји један период када они сами покушавају да га реше без стручне помоћи, без јављања лекару, и тек онда када се родитељ освести да је детету потребна помоћ, онда покуша да мотивише дете да крене на лечење. Врло често млади људи нису спремни да се лече, и онда је потребна мотивација од стране родитеља да би се то лечење реализовало", објашњава Достанићева.

Објашњава да код младих људи од 20 до 23 године не постоји класична зависност од алкохола, како каже, они лако успоставе апстиненцију – лако могу да престану да пију.

"Али код њих је проблем то ризично понашање под дејством алкохола", истиче Достанићева.

Објашњава да лечење од болести зависности траје око годину дана.  

Наводи да је за успешну превенцију потребно да се сви укључимо.

"Одговорност је на појединцу, породици, друштву, стручној јавности, да у оквиру свог домена допринесемо смањењу распрострањености ове болести", закључила је гошћа Јутарњег програма.