Какви су нам уџбеници потребни и где се греши при избору

У уџбеницима идентитетских наука не би смело да буде импровизације, кажу професори.

"Ми смо поклекли. Мора се заштитити струка, мора се заштитити достојанство, не само наставника историје, ако говоримо о историји у основној и средњој школи, него и о достојанству професора историје и на универзитету, који пишу програме за ове уџбенике, а неретко и пишу уџбенике. Нама је потребан један уџбеник или два за различите типове школа који ће писати врхунски стручњаци, који ће проћи све неопходне контроле, такви уџбеници ће да трају", каже проф. Милош Ковић, Филозофски факултет Универзитета у Београд.

Прича о статусу српског језика није нова. Враћамо јој се повремено и без озбиљих резултата, каже еснаф.

"Ми некако бежимо од тог проблема као да желимо затечено стање. Искрено говорећи, српски језик и књижевност у систему образовања нема статус који му одговара, нема статус који би био потребан да бисмо просто правили оно што зовемо идентитетску категорију овог предмета у нашем систему образовања", наводи проф. Вељко Брборић, Филолошки факултет Универзитета у Београду.

Издања некада јединог издавача, Завода за уџбенике, данас су рецимо у првом и петом разреду основне школе заступљена 0,30 посто.

"Уколико Србија жели да сачува свој национални идентитет, да развија науку и негује културу, али истовемено и да сачува државног издавача, његов углед и положај, онда би управо уџбенике за идентитетски пакет требало да повери Заводу за уџбенике", сматра Јелена Ивановић из Завода за уџбенике.

"Мени би реално било да ми имамо три до пет издавача који могу имати државно одобрење за штампане књиге. У наставни процес не може ући уџбеник било који који нема државно одобрење", закључује Брборић.

А издавачи би и по концепцији и по садржају требало да буду уједначени.