Виртуелни напади, "глок" и М-70 – како се кадети Војне академије обучавају за пуцање у реалности

Напад терориста у Авганистану. У арсеналу аутоматска пушка М-70, пиштољи глок-17 и ЦЗ-99. Уместо фрагова, као у неким игрицама, односно специфичних поена, у овој сцени стрелци заслужују оцене. Осећај током пуцања је идентичан као у реалним околностима.

Адријан Молнар, кадет 4. године Војне академије, истиче да добро познавање оружја подразмева и добру спрему и да кроз теоријску наставу имају могућност да искусе нова знања, како би показали боље знање у камповима током лета.

Сара Лисинац, кадеткиња 4. године, каже да могу да користе различите услове и да онда знају како и шта да ураде у правој ситуацији.

Никола Здравковић, такође са 4. године, сматра да је за све припаднике Академије важно познавање наоружања, јер је и сада и касније по самој природи посла битно да буду ти који најбоље гађају и познају наоружање.

У стрељани се користе прави пиштољи, али је уместо шаржера мини гасна боца.

На месту цеви је ласарски адаптер, који омогућава да се на платну региструје сваки погодак или промашај.

За разлику од других стрељана истог типа, пиштољи нису повезани каблом, па и стрелци имају више могућности.

"Откако смо почели да је користимо, уочавамо напредак" 

Мајор Жељко Јокић, наставник на Катедри за наоружање и војну опрему, каже да је то спона између теорије и бојевог гађања.

"Да би изашли на бојево гађање, морају да испуне одређен број гађања овде. Откако смо почели да је користимо, уочавамо напредак у гађању", наводи Јокић.

Могуће је прилагодити мете, угао гађања у зависности да ли стрелац стоји, клечи или лежи, раздаљину, као и друге факторе који утичу на погодак.

За разлику од других стрељана, ту стрелци имају могућност да гађају у различитим временским условима.

То значи да у сцени у којој су присутни и ветар и киша, можда неће погодити мету, већ ће погодити у односу на правац ветра неколико метара лево или десно.