Виши судови добили опрему за видео-конференцијско сведочење жртава

На овај начин избегава се секундарна виктимизација жртава и сведока и њихово непосредно сусретање са оптуженим пре, током и после главног претреса. Уједно, ово доприноси и давању квалитетнијих исказа пред судом.

Александар Степановић, председник Вишег суда у Београду каже да ће на овај начин жртва бити физички одвојена од осталих учесника кривичног поступка, а у посебној просторији, која одише амбијентом пријатног дневног боравка, осећаће се безбедно, што омогућава квалитетан исказ пред судом односно органом поступања..

"Често се дешава да од њиховог исказа заправо зависи и сам исход кривичног поступка, а неретко и судских одлука. У том смислу мислим да треба да се створи атмосфера у којој ће сведоци и жртве моћи да се осећају слободно, да могу да своју изјаву пред судом дају без трауматичног понављања последица кроз које пролазе приликом сведочења у судском поступку, нарочито када се ради о најтежим кривичним делима против живота и тела, против полиних слобода", наглашава Степановић.

Чињеница да се тако дат исказ снима, значи и да жртва не мора више пута током поступка да понавља свој исказ, као што је то до сада био чест случај.

"Свако такво сведочење представља и понављање стресне ситуације. Уз помоћ ове опреме поступак је и за жртве и за сведоке много безболнији, чиме се убрзава и процес опоравка жртве", истиче Љубинка Марковић, саветник за пружање подршке жртвама и сведоцима кривичних дела Вишег суда у Београду.

Могућност умрежавања више различитих судова 

Видеоконференцијска опрема у вредности од 150.000 евра, обезбеђена је у оквиру пројекта "Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Републици Србији" који финансира Европска унија, а спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији као изабрани партнер Министарства правде.

Донација представља и допринос ефикаснијем раду правосудног система, јер отвара могућност умрежавања више различитих судова.

Председник Вишег суда у Београду Александар Степановић указује и да се овим умрежавањем судова елиминише и потреба да сведок који живи у другом граду путује да би сведочио, те да се ово односи и на регионална суђења, па и на поступке пред иностраним органима.

Све ово убрзава поступке и смањује трошкове, а у ситуацији пандемије умањује и епидемиолошке ризике.

Значајно је и то што на овај начин непосредну комуникацију са жртвом или сведоком води искључиво судија.

"Питања, наравно, могу постављати сви они који су процесно у тој могућности, али ће судија прилагодити питања, искључити све оне факторе који дестабилишу оштећеног, који су пежоративни или на било који начин жртву могу учинити емоционално нестабилном и неспособном да да прави одговор", објашњава судски саветник Љубинка Марковић.

Европски дан жртава криминала 

Eврoпски дaн жртaвa криминaлa обележава се широм Европе од 1991. године, a циљ му je дa сe пoслeдицe кoje жртвe криминaлитeтa трпe, учинe видљивим ширoj jaвнoсти и дa сe друштвo пoдстaкнe дa eфикaсниje и пoтпуниje зaштити прaвa жртaвa.

Процене су да у Eвoпи нa гoдишњeм нивoу oкo 75 милиoнa људи пoстaну жртвe криминaлa.

У периоду пандемије регистрован је и додатни пораст криминала, што зaбрињaвa, aли и oпoмињe дa држaвe и свaкo друштвo oвoм питaњу мoрajу дa пoсвeтe још вишe пaжњe.