Породица Костић на планини Бобији, иако без пута – здрави, срећни и задовољни

На више од 900 метара надморске висине за петорицу малих Костића нема ни бриге, ни зиме, а често ни страха. Осим што су браћа, они су и најбољи другови, јер у њиховом засеоку деце нема, а и у школи чине половину ученика.

"Једном сам видео шакала овде, мој пас Црни га је појурио и он је отишао у шуму, отрчао је.Ја сам се само мало уплашио, а моја браћа су отишла у кућу", каже Ђорђе Костић, из Горњих Кошаља.

Костићи на планини живе генерацијама уназад. Покушали су, кажу, и да оду, али боље од овога нису нашли. Обрађују 20 хектара земље и баве се сточарством.

"Имамо 9 чланова породице, значи отац, мајка, супруга, ја и пет синова. Иначе, доста је моје генерације отишло одавде у потрази за неким лепшим животом", напомиње Милан Костић, из Горњих Кошаља.

"Поносан сам што сам остао овде и што ми је остао син, и што се лепо оженио, јер не би домаћинство овако могло да функционише да није снаја  прихватила домаћинство и да изроди овако лепу децу", каже Ранисав Костић, из Горњих Кошаља.

Да је жена стуб куће пример је домаћица Слађана, која има 29 година и петорицу синова. Њој ништа не пада тешко иако одмора нема, а дневно произведе и више од 20 килограма сира.

"Сматрам да смо срећна породица, живимо на 930 метара надморске висне, то нам не представља проблем, и иако смо без пута, имамо једни друге, здрави смо, срећни, задовољни", каже Слађана Костић, из Горњих Кошаља.

Костићи су струју у кући добили тек осамдесетих година, а о путу још сањању. Обећали су им, кажу, да ће га добити када у селу буду имали неко обележје. Зато су дали 20 ари своје земље за изградњу цркве, јер вера је оно што их никада не напушта.