Шта је митрополит Порфирије говорио о Косову, односима Срба и Хрвата, музици

"Монах сам постао јер сам у Цркви трагао за оним што она заиста нуди и због чега једино постојимо на овом свету, јер Бог није ни Хрват, ни Србин, ни Немац – он је љубав, а Црква није на овом свету да бисмо ми били бољи људи, или да би се бавила социјалном правдом – она постоји јер нема човека који се не пита о смислу својег постојања", овако је за Хину говорио митрополит Порфирије 2017. године.

Митрополит Порфирије важи за особу умерених ставова, која негује лична пријатељства са свештеницима и представницима свих верских заједница.

"Поздрављам све католике, протестанте, све хришћане, браћу других вероисповести, поздрављам и атеисте и агностике. Увек ћу искрено бити спреман за дијалог са свим људима, а дијалог, праштање и помирење биће начела која ћу настојати да примењујем у пракси", рекао је на устоличењу у Саборном храму у Загребу 2014. године.

Недуго пошто је ступио на чело митрополије Загребачкио-љубљанске, у интервјуу за РТС 2015. године, рекао је да српски народ у Хрватској живи у страху.

Како због догађаја из деведесетих, тако и због тога што, како каже, појединци у хрватском политичком кругу с времена на време користе реторку која подсећа на реторику из прошлости, па се људи осећају још несигурнијима.

"Тај страх је дубоко уврежен у биће нашег народа тамо и зато је веома значајно да дијалог између Хрватске и Србије буде што интензивнији и да многи проблеми бар започну да се решавају", говорио је митрополит Порфирије.

Своју и улогу цркве у таквом окружењу видео је у храбрењу и подизању нашег народа, али и да, како је истицао, у српском народу подигне осећање достојанства и самосвести.

Mитрополит Порфирије о Косову и Метохији 

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије крајем прошле године је на Телевизији Пинк рекао да је Косово и Метохија ствар идентитета Срба и да, у случају да га "изгубимо као темељ постојања", није сигуран да "наш народ има будућност".

То, како је појаснио, не подразумева непријатељство према било коме, али да су Косово и црква "вертикала која осмишљава прошлост и без (којих) нема будућности".

"Косово је много више од мита. Мит је ствар имагинације, а Косово је за нашег патријарха и нашу цркву завет, то је идентитетска ствар... Витални (интерес) Цркве је очување Косова и изградња Храма Светог Саве", навео је митрополит.

Навео је тада и да сматра да званична црква нема други простор за деловање сем народа и државе у којој обитава и да сарадњу са званичним институцијама види као природан однос.

"Сви претходни патријарси итекако су били отворени и за дијалог и за сарадњу са државом", казао је Порфирије.

О пандемији 

Када је прошле године почела епидемија, у интервјуу за Вечерњи лист, митрополит Порфирије рекао је да га празне цркве чине тужним, али да се мере морају поштовати. 

"Сматрам да нас невоље уједињују, како је рекао и Ернест Ренан. Притом је мислио на националну државу. Волео бих да је осећај једнакости и солидарности непрестано присутан свуда па и у нашој земљи и да нам није потребан некакав тамо вирус да бисмо то освестили. Такође бих волео да је осећај једнакости и солидарности непрестано присутан. Волео бих да хрватски грађани српске националности увек буду третирани као суграђани без икакве предрасуде и дискриминације. Све ране рата дају се зацелити уколико нам је будућност а не прошлост приоритет", истакао је тада митрополит Порфирије.

У оваквој стварности нам, како је истицао, треба "много Соломонове мудрости".

"По мом дубоком уверењу, данас ситуација изгледа као кад слеп човек додирује сурлу слона и каже да је слон змијолик. Мислим да нам измиче стварност, догађаји смењују друге догађаје, треба нам много Соломонове мудрости у овој стварности. Тешко доживљавам празне цркве, како православне, тако и католичке. Молим се Богу да превазиђемо ову пандемију и да поново будемо еклисија, што значи сабор, скуп и радост", нагласио је митрополит Порфирије за Вечерњи лист.

О музици и томе како она спаја људе и народе 

У Хрватској су митрополита Порфирија називали и "рок владика", због љубави према музици. Када су у Загреб одржани концерти Здравка Чолића, Жељка Јоксимовића, Партибрејкерса, присуствовао је и митрополит.

На речи појединаца да је то неуобичајено, у интервјуу за РТС 2015. године рекао је да је то потпуно уобичајено и да он, као митрополит и домаћин у Загребу, треба да буде присутан тамо где они промовишу нешто из миљеа српског стваралаштва.

"Први пут кад сам био на концерту Жељка Јоксимовића многи млади су прилазили, хтели да се фотографишемо. Капитално искуство за мене са тог концерта је да су хиљаде младих људи на једном месту, не само играли и били весели, већ су заједно са извођачима певали те песме. У исто време осећао сам тугу и радост. Радост јер сам видео да непатворена енергија, оно што заиста нарочито млад човек носи у свом срцу, јесте потреба за општењем, рушењем баријера, превазилажењем искључивости, и то се показало на том концерту. Тужан јер, иако постоји таква енергија, деси се стицај неких историјских околности и људи, који могу да изманипулишу ту енергију и претворе је у своју супротност", истакао је митрополит за РТС 2015. године.

Истакао је тада и да је сваки човек вредан, без обзира на боју коже, нацију и без обзира на то што је претходило.