Смедерево не заборавља творца Сретењског устава

Прожет идејама Француске револуције, Димитрије Давидовић је читаво своје деловање посветио политичком и културном напретку младе српске државе.

Као један од пионира српског новинарства, основао је и прве дневне новине у Србији, под називом Новине Сербске.

У, по тадашњим оценама, превише либералан Сретењски устав, била су укључена законодавства најразвијенијих европских земаља.

Устав су осудиле Турска, Русија и Аустрија јер је, како су проценили, давао превише права обичном човеку.

"Оно што је најважније јесте да је прокламована слобода, укинут је феудализам, ропство, регулисани су начини плаћања пореза, при том су уведене олакшице за тадашње сељаке, и оно што је веома важно, уведена је пресумција невиности и могућност законитог суђења. И да додамо и то да је Давидовић први увео употребу реч 'Устав' који је заменио дотадашњом туђицом 'конституција'", каже виши кустос историчар Музеја у Смедереву Мирослав Лазић.

Под међународним притиском, Сретењски устав је укинут после само 55 дана, а потом је уследила смена Давидовића који је, на крају, морао и да напусти престоницу и насели се у Смедерево.

"Када је била 50-годишњица смрти, 1888. године, његово гробно место је ограђено, постављена је ова слика, до тада је само на његовом гробу била камена плоча која је урађена од студеничког мермера што је исто он тражио и тражио је да на плочи пише 'Димитрије Давидовић, сав Србин'", објаснио је директор Регионалног завода за заштиту споменика културе Дејан Радовановић.

Смедерево га није заборавило. 1938. на стогодишњицу његове смрти, откривена је спомен биста, рад уметника Лојзе Долинара.

Нешто касније 1953, када је основана званична државна штампарија у Смедереву, она је понела назив Димтрије Давидовић, а једна од првих школа у Србији уопште, а прва у Смедереву, је 1959. понела његово име.