Веће површине кукуруза, ратаре мучи мањи избор иностраних хибрида

Павле Кујунџић каже да ће овог пролећа 15 хектара својих њива надомак Суботице засејати кукурузом. Семе је већ припремио, али прати и ситуацију на тржишту репроматеријала.

"Има неких проблема у набавци семена, наводно код иностраних семенских кућа тако да ће неких хибрида бити мање или их неће бити. Ја мислим да се то неће одразити на укупну потражњу и испоруку семена", сматра Кујунџић.

На нашем тржишту у овој продајној сезони нема семена хибрида појединих група зрења, пре свега из ФАО група 300 и 400.

Разлог је неуспела производња у једном делу Европске уније и због тога их одређене семенске куће немају у свом асортиману.

Стручњаци препоручују што ранију припрему земљишта, ранију сетву и то средњестасних хибрида, пре свега због све сушнијих година.

Драган Стевановић, из компаније "Кортева – Србија" каже да Србија има довољно семена за пролећну сетву, с тим што би упозорио произвођаче да га што раније купе. Семена ће вероватно бити, али неће бити баш потпун избор.

"Тако да они који купују на крају неће бити у прилици да купе оно што су хтели да купе", поручује Стевановић.

За пролећну сетву нашег најзначајнијег и најпрофитабилнијег извозног пољопривредног производа потребно је више од 2,5 милиона сетвених јединица вредних око 100 милиона долара.

Уочи сетве, светско тржиште је главна мотивација и атракција и велики изазов за домаће произвођаче кукуруза. У време пандемије стратешки производ је кукуруз који је достигао цену од 240 долара за тону.

То обезбеђује доходак и домаћим произвођачима и трговцима.

Кукуруз нам је прошле године са светске пијаце донео 620 милиона долара и у извозу пољопривредних производа је испред дувана и малина.

Вредност извезених пољоприведних производа био је 4,147 милијарди долара, уз укупан раст по стопи од 14 одсто.