Докле се стигло са реституцијом и када почиње исплата наследницима

Гостујући у Јутарњем програму директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић изјавио је да у овом тренутку постоји 3.200 решења о праву на обештећење на основу којих може да се у јако брзом року донесе решење о исплати обештећења.

Према његовим речима, од тих 3.200 решења 1.700 је правоснажно.

"Очекујемо да, не мање од тог броја, до 30.6. буду донета решења. Ми ћемо се потрудити да буду донета решења и право обештећења и исплата обештећења", каже Секулић.

Истиче да су измене Закона ишле у том правцу да се предложи решење да ће сва правоснажна решења до 30. јуна бити исплаћена од следеће године јер постоји рок од два месеца где Министарство финансија треба да изврши припреме да би ефикасно извршила исплату.

За бивше власнике и њихове наследнике предвиђено је две милијарде евра.

Дректор Агенције за реституцију истиче да постоји не мали број случајева где износ обештећења не износи 1.000 евра и донета је одлука да они буду исплаћени одмах.

"Сви добијају аконтацију, а њена висина зависи од висине обештећења односно 10 посто и не више од 10.000 евра. Аконтација ће бити исплаћена идуће године за правоснажна решења и тако ће сваке године бити прво исплаћена аконтација у новцу па онда обвезнице", објашњава Секулић.

Влада ће ближе уредити када обвезнце доспевају у зависности од старости подносиоца захтева, на пет, десет и 12 година и сваке године ће држава издавати обвезнице које ће доспевати у тој години.

Исплаћиваће се и камата

Секулић наглашава да постоји лимит за особе од 70 година рок доспећа обвезница је пет година, а за особе са 65 година рок доспећа је 10 година у моменту подношења захтева.

Исплаћиваће се и припадајуће камате од два посто од правоснажности решења до коначне исплате.

Укупно обештећење једног подносиоца захтева не може бити веће од 500.000 евра. Таквих случејева, по речима Секулћа, има неколико десетина.

Истиче да је Закон о враћању имовине и обештећењу предвидео да се Бели двор посебно законски реши.

"Ми смо такву одлуку донели. Одбили смо враћање Белог двора у натури зато што смо сматрали да Бели двор није предмет овог закона. Међутим у току жалбеног поступка суд је наложио да практично радимо обештећење и ми смо прибавили сву документацију и поступајући по одлуци суда ми ћемо ићи на процену Белог двора и поступак обештећења као и за све остале грађане", каже Секулић.

Подсећа да имовина која не може да се врати може грубо да се подели на имовину која је приватизована, имовивина која више не постоји и трећа категорија је имовина за коју је држава задржала право да не враћа и ту се ради о зградама амбасада.