Ко пише уџбенике и зашто су грешке честе

Идентитет народа чувају матерњи језик, историја, географија, музичко и ликовно васпитање. У уџбеницима за те предмете грешке се не толеришу и зато не могу да се препусте тржишту, упозоравају стручњаци.

Професор Милош Ковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду сматра да програми морају да буду прилагођени ономе што су историјске традиције и културни образац српског народа који смо имали.

"Да ли наши основци могу да разумеју мултиперспективност када се говори о бомбардовању Београда 6. априла 1941. или о Јасновцу? Не можете основцу дати мултиперспективност. То и даље стоји у нашим уџбеницима и нашим програмима. Српски историчари морају да разумеју да те наставне програме пишу за своју децу", истиче професор Ковић.

Наставу српског језика већ годинама прати проблем малог броја часова.

Професор Вељко Брборић са Филолошког факултета Универзитета у Београду каже да је у Француској у основној школи скоро дупло више часова националног језика него у Србији.

"Ако погледамо Русију, онда ћемо видети да тамо национални језик има надпредметни статус. Упућен је апел, позив, допис, свим релевантним институцијама, ни са једне адресе није стигао одговор", наглашава Брборић.

А на тржишту, на пример, имамо петнаест буквара.

"Да ли је Србији потребно 15 буквара од петнаест различитих издавача? Проблем је у Закону који каже издавањем уџебника може да се бави државни издавач али и сва друга правна лица која су регистрована за издавачку делатност", објашњава Јелена Ивановић из Завода за уџбенике.

Ивановићева сматра да би Закон морао врло строго и јасно да дефинише услове под којима неко може да објављује уџбенике.

Дејана Милијић Субић, заменик директора Завода за унапређивање образовања и васпитања истиче да би стручна већа морала да имају увид у то шта је на тржишту.

Наглашава да би и савет родитеља требало да буде упознат, и да наставничко веће одлучује који ће уџбеник бити у оптицају.

"Да ли постоје неки други механизми, то не знам. Како је законски замишљено, то би био идеалан пут за добијање најквалитетнијег уџбеника у школи", сматра Дејана Милијић Субић.

Са сваком променом наставног програма стижу и нови уџбеници. Пишу их ауторски тимови. Материјал се прослеђује Министарству, па Заводу за унапређење образовања и васпитања.

Трочлана комисија прегледа уџбеник, даје се стручна оцена и онда Министарство прави листу одобрених уџбеника.

Ретко се дешава да неки одбију. А грешака има попут спорног објашњења данка у крви, броја страдалих у Јасеновцу, па чак и грешака у најпростијим математичким задацима.