Зашто је важно да се винари упишу у Виноградарски регистар

Србија данас има око 12.000 хектара винограда, са винским сортама, који су у добром стању. У виноградарском регистру је око 7.000 хектара. Уписани произвођачи стичу право на коришћење премија, субвенција и кредита.

"Да, ми смо се уписали. Сарађујемо са центром за винарство и виноградарство из Ниша. Имамо велику и успешну сарадњу са њима. Добро је што се ради виноградарски регистар, јер ипак има у Жупи доста винограда који постоје, али као да их нема", каже Лазар Лазаревић из Александровца.

Произвођачи грожђа уписани у Виноградарски регистар посебно су битни за мале винаре који тек крче пут ка тржишту. У регистру се види облик власништва, сорта, подлога, узгојни облик, принос, размак садње.

"Ми смо мали винари. Наш план је да се постепено ширимо у складу са нашим могућностима и на тржишту. Пошто је Влада Србије донела нову стратегију развоја винарства и виноградарства, очекујемо да ће нам то дати јак ветар у леђа, јер је држава препознала вински потенцијал наше земље", наводи Саша Жарковић, винар из Ракље.

Стратегија развоја винарства и виноградарства обухватила је анализу светског и нашег винарства, а посебно се бави условима за повећање површина винограда, посебно локалних и аутохтоних сорти, затим квалитетом вина, органском производњом и бољим позиционирањем наших вина на светској сцени.

"Циљ је да се сви произвођачи упишу у виноградарски регистар, да површине преко 10 ари буду уписане. Упис у виноградарски регистар је потпуно бесплатан. Виноградари могу једноставно да позову локалну канцеларију центра за виноградарство и винарство Цевин, да добију помоћ приликом уписа у регистар", истиче Марко Малићанин из Савеза винара и виноградара Србије.

У Српско винарство и виноградарство директним давањима уложиће се од 270 до 320 милиона евра. Још толико сопствених средстава требало би да уложе и винари. Требало би рачунати и на многе фондове Светске банке.