Зашто готово 40 одсто грађана Србије има негативан став према САД

Највећи део, односно 42,7 одсто је је као разлог навело понашање САД према Србији у последњи 30 година, док 32,8 одсто испитаника сматрају да су на такав став утицали медији. Једна четвртина, односно 25,8 одсто "одговорност" види у историјској сарадњи и односима, док је 17,3 одсто њих креирало такав став на основу ставова пријатеља, породице, колега.

На питање да ли су свој став према САД мењали током времена чак 46 одсто је одговорило са не, док њих 28 одсто је рекло да јесте.

Њих 58,5 одсто је као узрок за промену става према САД током времена навели су бомбардовање из 1999, а 37.7 одсто амерички став према KиМ.

Једна трећина, односно 33,5 одсто као узрок промене става према САД виде у притисцима да се призна самопроглашена и једнострана независност KИМ.

С друге стране, чак 23.1 одсто каже да је променио став према САД доласком Трампове администрације, док 13,2 одсто кажу да су промениле став према Вашингтону због санкција према Русији коју спроводи америчка админстрација.

О будућим односима

На питање да ли се односи између САД и Србије крећу у добром правцу највећи део испитаника 30,2 одсто је одговорило са ''ни да, ни не'', док је 18,9 одсто рекло ''донекле не''.

Само 4,7 одсто је одговорило са ''да'', 16,1 одсто са ''донекле да'', док високих 18 одсто је рекло ''изричито не''.

Kада је реч о томе која су очекивања односа Србије и САД гледано у будућности од пет до 10 година, највечи део њих 28,1 одсто је одговорило да очекују да почну да се кваре, док 25,4 одсто је рекло да очекују да односи САД и Србије наставе да се поправљају.

Њих 20,6 одсто је изразило очекивања о изградњи најбољих пријатељских односа Србије и САД на нивоу који је постојао током светских ратова, док 13,5 одсто, како се наводи у истраживању, "очекују да се већ једном рашчисти са САД и Западном, те да се Србија окрене правим пријатељима као што су Русија и Kина".

На питање која су очекивање од САД имајући у виду српске интересе највећи део испитаника 37,5 одсто кажу да очекују да САД помогне развој српске економије, док 21,3 одсто очекују да САД подржи српске интересе у дијалогу између Београда и Приштине, а 14,1 одсто очекују да САД подржи компримисан исход дијалога који би, како је наведено, био прихватљив за обе стране.

Kада је реч о очекивањима од нове администрације у Вашинтону, највећи проценат њих 32,1 одсто сматра да Бајденова администрација неће имати времена да се бави Србијом, док 20.6 одсто очекују да нова администрација у САД настави где је стала Трампова .

На питање у којим правцима би требало да се развијају односи између САД и Србије чак 40,7 одсто очекује повечање обима економске размене, док 29,7 одсто испитаника каже да је то повечање научно технолошке размене и сарадње.

О америчким амбасадорима

Поредећи актуелног амбасадора САД у Србији Ентонија Годфрија са његовим претходнима 43,4 одсто сматрају да је он исти, док само 12,2 односно 9,2 одсто сматрају да је он донекле бољи, односно бољи.

Истраживање је показало да 35,9 одсто испитаника сматра да актуелна власт у Србији гаји исте односе са САД, док 15,5 одсто, односно 23,8 одсто кажу да су односи бољи и донекле бољи.

На питање да ли би Србија требала да има канцеларију за сарадњу са САД, слично канцеларијама за сарадњу са ЕУ, Русијом и Kином 43 одсто сматрају да Србија треба да има такву канцеларију, док је једна трећина испитаника, односно 31 одсто против такве идеје.

Њих 26,6 одсто нема конкретанодговора на питање да ли би за Србију било добро склапање стратешког партнерства са САД, док 18,9 одсто сматра да је то донекле добро, а с друге стране њих 16,1 одсто цене да та идеја донекле није добра.

Kада је реч о бомбардовању Србије 1999. године чак 62 одсто сматрају да су САД одговорне, док само 21 одсто одговара на ово питање негативно.

На питање шта би САД требало да уради како би се превазишао негативни став због бомбардовања, њих 48,8 одсто очекују да се породицама настрадалих цивила плати ратну одштету, 38,7 одсто очекују да се држави плати одштета, док 29,7 одсто и 29,6 одсто очекују признање да је бомбардовање било грешка и да се јавно извини.ж

Четвртина испитаника није знала за Вашингтонски споразум

Kада је реч о Вашингтонском споразуму 43 одсто кажу да јесу чули за тај споразум, док 24 одсто наводе да нису.

Њих 28,9 одсто сматра да је Вашингтонски споразум добар за Србију, само 4,1 одсто сматрају да је лош, док једна трећина, њих 33,1 одсто не знају да одговоре на то питање.

На питање да ли ће нова Бајденова администрација имплементирати одредбе Вашингтонског споразума 33,3 одсто испитаника сматрају да ће нова администрација у Вашингтону делимично то радити, док скоро једна петина, односно 18,3 одсто кажу да неће.

Kада је реч о Међународној развојној финансијској корпорацији ДФЦ, 21,1 одсто испитаниканема конкретан став, док 18,3 одсто кажу да је та америчка институција добра за Србију.

Само пет одсто сматрају да је ДФЦ лош, док поново једна трећина испитаника њих 34,2 одсто нема одговор на то питање.

Истраживање је спроведено на узорку од 1.532 испитаника путем телефонске анкете у периоду од 15. до 31. децембра 2020. године.