Оливера Јовићевић: У знак протеста повлачим тужбе против Сергеја Трифуновића

Прошло је петнаест месеци откако сам у парничном поступку тужила Сергеја Трифуновића, тадашњег председника Покрета слободних грађана, за увреду након што је на Твитеру објавио да „Емисија коју води Оливера Јовићевић, постоји искључиво да Оливера Јовићевић не би радила за 150 евра на сат, на позив" и остале гадости. У кривичном поступку толико траје пребацивање месне надлежности између Трећег и Првог основног суда у Београду, о чему је арбитрирао Виши суд у Београду доношењем решења да је за моју тужбу надлежан Први основни суд, а потом и непоступање тог суда.

Разлог – прво се Трифуновићу није могла утврдити адреса, а затим, тврди његов адвокат, то што Трифуновић није примио тужбу. То би готово могло бити ваљано правно образложење да Трифуновић није моју тужбу (тачније фотографију тужбе), уз вулгарне коментаре, недавно објавио на друштвеним мрежама заједно са мојим личним подацима, јединственим матичним бројем и адресом стана у коме живим са породицом. Тако је на најбезочнији начин од мене и моје породице још једном направио мету и наругао се правди.

Питам: како је могуће да судови од новембра 2019. године, када сам поднела кривичну и парничну тужбу, не поступају у случају без преседана о коме су се изјашњавали сви - Трифуновићеви истомишљеници на Твитеру који су лицитирали "колико коштам", додатно ме унижавајући, новинарска удружења, власт и опозиција, Покрет слободних грађана, удружења за женска права, повереници за људска права, медији са више стотина објава, регионална јавност. Сви осим суда.

Трифуновићеве увреде донеле су мени и мојима вишемесечну агонију у којој се моје име повлачило по медијима и друштвеним мрежама на највулгарнији начин, а на мој рачун стизале претње убиством због којих је реаговала полиција. Последице Трифуновићевог твита трпим и данас: кад год се у јавности отвори тема о третману, злостављању или увредама новинара, обавезно се за пример наводи мој случај, који је у јавности окарактерисан и као „убиство личности" и, додајем, покушај убиства професије.

Недавно је републичка јавна тужитељка донела Опште обавезно упутство чији је циљ подизање безбедности новинара у Републици Србији. Новину у овом упутству представља обавезивање тужилаца на ургентно поступање када је реч о угрожавању безбедности новинара, али очигледно да мој случај није завредео овакву квалификацију. Потребно је ваљда да ми неко и физички науди, за шта је Трифуновић, судећи према ономе што сам доживела, створио све претпоставке.

Због свега наведеног, обавештавам јавност да у знак протеста због непоступања суда у разумном року повлачим кривичну и парничну тужбу против Сергеја Трифуновића, бившег лидера Покрета слободних грађана.

Верујем да је правда спора али достижна, али нема веће неправде него када правда закасни. Или андрићевским речником казано, то охрабрује зло да се у једном друштву некажњено прима и шири даље.

Оливера Јовићевић
новинар Радио-телевизије Србије