Јесмо ли свесни тежине изговорене или написане речи и учимо ли томе децу

Борис Ђурић је, густујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да чим имамо групу људи који нас прате и то више стотина, више хиљада или више десетина хиљада, да не причамо о милионима, то је свакако јавни наступ.

"Сваки ваш пост, свака ваша изговорена или написана реч – то је јавни наступ", истакао је Ђурић.

Указао је да је највећи проблем чињеница да постоје институције којих ми нисмо свесни, тј. постоје алгоритми који тај наш јавни наступ прате и оцењују.

"Вероватно знате, од 1. јануара је у Кини ступио на снагу закон о такозваним друштвеним нормама везаним за комуникацију на друштвеним мрежама, то је заправо друштвени рејтинг и то је исто као финансијски рејтинг за подизање кредита, само се прати сваки ваш пост", рекао је Ђурић и додао да то не прате људи, већ алгоритми.

"Ми заправо живимо у свету алгоритама. Можемо да кажемо то је нека далека Кина, то је неки политички капитализам, то је неко овакво или онакво уређење, неће то до нас. Али, погледајте Америку, председнику Америке се укине право на говор на платформи која је постављена да буде место где ћете моћи да изнесете свој став и да га суочите са другим без ограничења", рекао је Ђурић.

Истиче да смо свесни да ограничења свакако постоје и да се све прати.

"Ви данас на Западу не можете да се запослите, послодавац вас неће ни позвати на разговор док не преконтролише ваш рејтинг на друштвеним мрежама, тако да морамо да водимо рачуна о свом јавном наступу", напомиње Ђурић.

Водимо ли рачуна о тежини изговорене или написане речи 

Ако говоримо о јавном наступу на друштвеним мрежама, онда морамо да водимо рачуна и о тежини изговорене речи, па и о њеним последицама. Ђурић истиче да смо сведоци да и припадници аналогне генерације који живе у дигитално време пишу све и свашта по друштвеним мрежама и да не обраћају пажњу на то.

"Од 8. фебруара апликација Вотсап, пошто припада Фејсбуку, у старту је кренула као слободна платформа која је заштићена од давања ваших података. Од 8. фебрара, ако не притиснете сагласност, нећете моћи да користите Вотсап и то се исто дешава и са свим другим друштвеним мрежама", наводи Ђурић.

"Проблем је што ми старији не знамо како да се носимо с целом том причом, како да се не изнервирамо када нас неко критикује преко друштвених мрежа. Али, претпостављамо да у складу са неким нашим васпитањем се изборимо са тим како треба. Ко учи нашу децу да се с тим изборе како треба?", упитао је Ђурић.

Ко кога треба да учи – родитељи децу или деца родитеље 

На питање ко кога треба да учи – родитељи децу или деца родитеље, шта треба постављати на мрежама, Ђурић је рекао истиче да је то добро питање.

"Страшно је важно разумети да дигитална писменост не значи знати упалити рачунар, снимити неки садржај у неки фолдер, написати неки текст или презентацију... Дигитална писменост значи разлику између фејк њуза и праве вести, праћење извора, не упадати у замке, правила понашања у том јавном наступу, дигитална писменост значи и критичку мисао коју ми не негујемо овде", додао је Ђурић.

Указао је да ми ту критичку мисао не негујемо, да смо препуштени плимама и осекама без праве контроле и надзора.

Сведоци смо примера где родитељи постављају клипове своје деце, а имамо и примере где родитељи и не знају да њихова деца објављују клипове.

"Родитељи се хвале децом. Јао, види, има свој канал на Јутјубу, прати је хиљаду људи... јао, види, она је славна. Да ли сте јој објаснили шта значи бити славан? Да ли сте јој објаснили разлику између бити познат и бити популаран? Да ли то дете зна да се суочи са одговорношћу са оним што ради пошто има јавни наступ", упитао је Ђурић.

Поред тога, истиче, важно је питање да ли родитељи објасне деци шта се дешава за месец-два дана када више не буду популарни.

Да ли је забрана коришћења технологија решење 

Сматра да је забрана коришћења технологија најгора ствар коју родитељи могу да учине.

"Оно сат времена дневно, то не. Ви морате да демистификујете технологију. Ако не знате као родитељ на који начин, можете да изгуглате. Ако нисте сигурни, можете да се распитате", рекао је Ђурић.

"С друге стране, питање за систем и за школство – да ли ви разумете ово и да ли ћете нешто урадити по том питању", нагласио је Ђурић и поставио питање зашто се на часовима грађанског васпитања не прича о критичкој мисли и свим опасностима које вребају ако не проверите извор.

Указао је да сигурно да постоје наставници који са ђацима причају о томе, али да то мора да буде системски решено.

Имамо примере веома младих такозваних инфлуенсера, деце која већ зарађују огроман новац снимајући клипове за друштвене мреже. Један десетогодишњак зарадио је у једној години 30 милиона долара од Јутјуба снимајући клипове на којима отвара кутије играчака и коментарише их. На питање шта десетогодишњак може да зна о тежини изговорене јавне речи, Ђурић каже ништа ако му неко то не објасни.

"Једно од решења је да будемо свесни проблема. Морамо да будемо свесни те ситуације да бисмо схватили да морамо да преузмемо неки корак и да бисмо схватили шта се дешава код детета. Ако се дешава нека депресија, а не знамо зашто, морамо да схватимо да је то можда разлог, можда нема довољно лајкова на Фејсбуку. То су озбиљне ствари које могу да прерасту у озбиљан проблем", рекао је Ђурић.

Друга ствар је да, наглашава Ђурић, ако ми не знамо како да се суочимо са тим, питамо некога ко зна и да причамо о томе.

Неприхватање на друштвеним мрежама – какве последице оставља

Још један од проблема коме се не придаје довољно пажње јесте неприхватање на друштвеним мрежама. На питање какве последице могу да буду наизглед безазленог избацивања из некакве групе на Вотсапу, Вајберу, Ђурић каже да то може да има трајне последице за дете.

"Супруга и ја смо имали ту ситуацију где нам је син рекао да ће можда избацити другарицу из групе са Вајбера јер се на слажу с њеним ставовима. То је била сигнална лампица за нас да му објаснимо да то никако не сме да уради и да треба да утиче на пријатеље да их одговори од тога и онда смо почели да му објашњавамо тежину те ствари", рекао је Ђурић.

"Данас деца нису свесна тежине својих поступака, а имају моћ. Имају превише моћи, а премало контроле", нагласио је Ђурић и додао да су им ту моћ дали нове технологије и индустрија.

Сви смо сведоци примера деце која на Тик-току каче снимке у којима певају неке песме или изговарају речи које нису примерене њиховом узрасту, али с друге стране и родитеља који каче снимке своје деце на ту платформу, а Ђурић каже да је све производ тога да ни деца ни родитељи немају довољно сазнања о томе.

"Не треба сугерисати некоме да обрише Тик-ток, али му треба објаснити последице. Треба му указати на то да данашњи дан има 24 сата, толико времена је потребно за спавање, школу, од твог слободног времена ти си употребио за Тик-ток уместо да си одгледао неки филм или био са родитељима. Без осуђивања, само отварање очију да дете схвати. Никако не смемо да забрањујемо и да на силу усмеравамо", рекао је Ђурић.

Напустити систем забрана и ући у систем објашњења, то је главно, каже Ђурић и истиче да оно што је забрањено јесте и заводљиво и тиме се ништа не постиже.

Говорећи о томе има ли потребе да се ове вештине, ако се тако могу назвати, изучавају у школама као предмет, Ђурић каже да је веома важно.

"Важно је исто колико и математика причати деци о вредностима о којима се некада причало, а данас све мање, о озбиљности изговорене или написане речи и о моралном компасу који се у овој технологији губи", закључио је Ђурић.