Да ли су мењани критеријуми за мерење квалитета ваздуха

Филип Радовић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да се у апликацији налазе сви параметри и категорије и да је у сваком тренутку исказан коефицијент сваке загађујуће материје, укључујући ПМ 2,5 и ПМ 10 честице.

Наводи да је нови индекс који је употребљен најдоминантнији у Европи, и да се већ користио у Србији од стране завода за јавно здравље.

Тврди да он није блажи и да су критеријуми за ПМ 10 честице још оштрији. Када је реч о сумпору, каже, то је чак дупло пооштрено.

Радовић је, поводом критика, рекао да се оптужују људи који су у претходних пет година повећали коефицијент мониторинга у Србији за 80 одсто.

Према његовим речима, једини разлог што се оволико прича о квалитету ваздуха је то што се то данас не крије од грађана и што су информације доступне.

Какви су критеријуми за ПМ 2,5 честице 

На питање о промени критеријума за ПМ 2,5 честице, Радовић каже да су они јасно дефинисани законом, а да је промењен индикативни индекс, и да он јесте нешто мањи за ПМ 2,5, али понавља да је строжи за ПМ 10.

Претходно је критеријум за ПМ 2,5 био 40 микрограма по кубном метру, а ове године је 55. Радовић додаје да су подаци транспарентни и да јасно у сваком тренутку пише колико има микрограма по кубном метру.

Како је рекао, претходна табела је рађена у претходној деценији, и базирала се на дневним модификацијама, а у међувремену се исказују промене на сат.

На питање о критикама бившег начелника агенције Миленка Јовановића, који је навео да је добио отказ јер се супротставио тим изменама, Радовић каже да је он искористио моменат и да је и он био за те измене.

Јовановић је рекао да је директор Агенције наложио компанији да измени приказивање података, а да нико ко се тиме бавио то није знао.

Филип Радовић је одбацио те замерке истичући да то није истина.

"Не могу да верујем да неко с ким смо сарађивали толике године, да драматично модификује своје понашање", каже Радовић.

Тема аерозагађења актуелна 

Деветнаест еколошких организације је затражило смену Радовића и да Јовановић буде враћен на посао, а Филип Радовић на то каже да је улога невладиних организација у друштву веома важна и да поздравља еколошки активизам, али да се дешава да се то политизује.

Радовић наводи да, ако се погледа квалитет ваздуха у Србији, у 2020. години је било 65 дана изнад дозвољених граница, а 2011. је то било 160 дана.

Истиче да је тема загађења ваздуха веома актуелна и да је то према проценама светских организација један од највећих изазова за савремену цивилизацију.

Додаје да су неки добронамерни, али да неки желе на томе материјално да профитирају или да се политички афирмишу.

Филип Радовић наводи да се види шта је урађено по питању мониторинга у Србији и да нечији субјективан осећај не представља реално стање на терену.

Уставом гарантоване информације о квалитету ваздуха 

Каже да Агенција упешно обавља мисију мониторинга.

"Најважније је да се отвори та апликација и да се јасно види колика је концентрација у било ком тренутку и то се не може променити", истиче Радовић.

Данас ће у Београду бити одржан протест због загађења ваздуха, а директор Агенције за заштиту животне средине је рекао да је увек добро да се разговара о квалитету ваздуха и да Србија Уставом гарантује информације о стању животне средине.

Додаје да је важно да се грађани укључе, али да би било погрешно ако се такав вид активизма користи за неистине и да се политизује питање аерозагађења.