Широм Србије ломљене чеснице – ове године сви тражили дрен, а не новчић

Дан рођења Христовог је и празник породице. У домовима је обележен обичајима који имају смисао очувања, увећања породице и имања домаћина. Здравље, срећу и благостање укућанима пожелели су положајници.

У оџаклији старој два века домаћина Мирка Живковића из Рибара код Крушевца окупиле су се четири генерације. Најстарији је седамдесетпетогодишњи деда Мирко, а положајник је трогодишња праунука Марта.

"Христос се роди. Нека дâ Бог све најбоље свима. Прво здравље, срећу, паре, благодет и мир", поручује деда Мирко.

"Нама је циљ да очувамо традицију. Да поштујемо наше празнике као и наши преци. Ваљда ће бити тако, надам се, и надаље", каже Берислав Митић из села Рибара код Крушевца.

Широм Србије месе се чеснице. Илићи из Честобродице код Пожеге по традицији је справљају од брашна из воденице коју су, као и обичаје, наследили од предака.

"Мој тата је месио чесницу, донесе воду са бунара и меси чесницу. Дâ нама деци да шарамо колаче, па се шарало за школу, па се шарало за волове да их упрегну, да ставе на рогове да возе", објашњава Нада Илић из Честобродице код Пожеге.

Обичаји се у Србији разликују. Божићну чесницу у неким крајевима ломи домаћин куће, који свакоме удели по комад. У другим сви укућани заједно. Важна је симболика.

"Постоји једна мала разлика. Прошле године су сви јурили златник у чесници, а мислим да ове године сви траже дрен или тражиће дрен за здравље. Па нормално због ове ситуације", наводи Славица Митић из села Рибара код Крушевца.

Божић је најрадоснији хришћански празник, па се положајници често испраћају музиком. Долином Рибарске реке чују се хармонике, а у Пожешком крају трубе. Као и обичаји, и умеће музицирања се преноси са колена на колено.