Радови на увођењу брзог интернета у руралне крајеве почињу ове године

Татјана Матић објашњава, у разговору за Танјуг, да су у питању подручја где не постоји комерцијални интерес за увођење шорокопојасне мреже, па је потребна помоћ државе.

Прва два јавна позива су завршена, а у току је трећи који се завршава 21. јануара и њиховом реализацијом би требало да се покрије 600 насеља, додаје Матић.

Иначе, очекује се да ће цео пројекат бити завршен до 2025. године, када у нашој земљи више неће бити домаћинства и насеља без могућности приступа интернету нове генерације.

Указује да је реч о послу који захтева огромна средства и да се ресорно министарство годинама уназад бавило тиме како да дође до неопходног новца.

"О коликим парама је реч довољно сведоче подаци да су земље из нашег окружења, са којима можемо да се поредимо, као што су Хрватска и Мађарска, за ову сврху из европских фондова повукле од две до седам милијарди евра. Пројекат се код нас финансира средствима Међународне банке за обнову и развој (ИБРД)", наводи Матић.

Нада се да ће пројекат бити настављен уз додатна средства ИБРД-а, који је заинтересован да улаже у ову област, али и да ће се тражити и други начини финансирања, највероватније из европских фондова.

Објашњавајући у чему је заправо значај тог пројекта, министарка каже да он не само што доприноси изградњи телекомуникационе мреже у најруралнијим местима, која су по правилу и најнеразвијенија, већ се њиме смањује и јаз између руралних и урбаних делова земље.

"Овим пројектом се омогућава једнако право на многе животне услове, образовање, услуге, укључујући и оне које електронски пружа државна администрација", истиче Матићева.

Пројекат ће, наглашава, допринети да ниједан становник Србије не остане на другој, аналогној страни, као што је сада нажалост случај у најруралњијим крајевима.