Kратки гејминг програми ускоро на два државна универзитета

Додатни аргумент да будућност домаће индустрије видео-игара изгледа обећавајуће је све интензивнија сарадња државних универзитета и успешних компанија из овог сектора, закључак је панела "Гејминг образовање у Србији" којим је отворена регионална гејминг конференција PlayCon.

Разговор, организован у сарадњи са невладином организацијом Иницијатива "Дигитална Србија", био је и прилика да се најаве кратки универзитетски програми у области развоја видео-игара.

Домаћа индустрија видео-игара је у претходном периоду остварила изузетан раст и годишње приходује између 80 и 120 милиона евра, махом са страних тржишта. 

У Србији постоји преко 100 компанија и тимова који се професионално баве развојем игара и запошљавају више од 2.000 људи.

Ипак, скоро сви они су своје формално стечено знање из других области морали да унапређују углавном кроз неформалне канале, учећи на интернету или кроз сам посао јер до недавно ниједан универзитетски програм није припремао своје студенте за посао у гејмингу. 

У претходних неколико година, ситуација је почела да се мења.

"Након пионирског подухвата покретања факултетског гејминг програма у Новом Саду, данас пред собом имамо и два мастер програма у Београду и Kрагујевцу који су настали у блиској сарадњи академске заједнице и гејминг компанија," истакао је Милош Ђуричанин из Иницијативе "Дигитална Србија", организације која је покренула идеју о настанку ових програма. 

У оквиру пројекта Мастер 4.0, Министарство просвете је на јавном конкурсу доделило средства да програме организују Универзитет у Kрагујевцу који је већ уписао прву генерацију од 25 студената, док се упис на београдски програм који заједнички спроводе Универзитет уметности и Математички факултет у Београду очекује од наредне школске године.

Једносеместрални програми у Београду и Крагујевцу 

Посебан сегмент разговора на панелу посвећен је најави једносеместралних кратких програма у Београду и Kрагујевцу, осмишљених тако да за њих могу да конкуришу сви заинтересовани са завршеном средњом школом.

"Наши кратки програми ће обухватити потпуно различите области које се међусобно врло добро уклапају - повезали смо техничке предмете које ће понудити Математички факултет, док ће уметничке предмете држати предавачи са различитих факултета Универзитета уметности, истакла је др Александра Јованић са београдског Универзитета уметности и позвала заинтересоване да детаље о програму нађу на сајту Иницијативе "Дигитална Србија". 

"Kао и за мастер, ове кратке програме креирали смо заједно са стручњацима из праксе. Остварили смо блиску сарадњу са компанијама Nordeus, Crater Studio, Two Desperados i Playrix RS. На тај начин ћемо ојачати изузетно важну спону између студената и стварног радног окружења", нагласила је Јованић.

Подвукла је да ће пријављивање заинтересованих кандидата за два кратка програма у Београду - "3Д дизајн за видео-игре" и "Звук у видео-играма" - почети 1. фебруара следеће године. 

Универзитет у Kрагујевцу отвориће пријаве за свој кратки програм "Развој компјутерских игара" месец дана касније.

Осврт на неформално образовање у домену видео-игара у Србији дала је Миљана Јововић из Цратер студија који ће у наредном периоду, поред својих редовних курсева, активно учествовати и у обликовању наставе за студенте на београдском Мастеру 4.0 и поменутим кратким програмима. 

"Ceater Студио ће студентима београдских програма понудити стручне праксе, али наши предавачи са богатим искуством из индустрије ће у оквиру ових програма држати и предавања и на тај начин помоћи да знања која они стичу буду не само теоријски поткована, већ и врло примењива у стварном свету," закључила је Јововић.

Формално образовање пут ка новој професионализацији ове индустрије  

Говорећи о важности сарадње академије и привреде, доцент др Манојло Маравић са новосадске Академије уметности истакао је да је формално образовање у области развоја видео-игара пут ка новој професионализацији ове индустрије. 

"Сматрам да је за успех у овој индустрији, поред страсти ка гејмингу, потребно и широко теоријско знање из других домена. Можда најбољи пример је Вил Рајт, креатор планетарно популарне игре The Sims, који има широко знање у областима као што су архитектура, економија или уметност и у том смислу је потпуна креативна личност која доказује да се креативност код људи развија кроз образовање," истакао је Маравић.