Дунавски пирати муче лађаре, али они им нису највећи проблем

Један од проблема који мучи лађаре у Србији јесу пирати који постоје и на нашим рекама, а искуство са њима имао је и председник Удружења професионалних лађара Србије Бранислав Вајда.

Упркос томе што се пирати, захваљујући филмовима, замишљају као људи који се баве отмицама и оружаним нападима, Вајда наводи да су пирати у Србији обични пљачкаши.

"Најобичнији пљачкаши који чине огромну материјалну штету, како послодавцима, тако и самим лађарима који ту плове. Најопаснија ствар је што су угрожени животи људи и тих људи који раде на бродовима и тих криминалаца који пљачкају бродове", рекао је Вајда током гостовања у Јутарњем програму РТС-а.

Истакао је да је речна полиција исказала жељу да помогне у спречавању пљачки, али да они не поседују опрему која је потребна за то.

"Сада је децембар и ви у Смедереву, где је горући проблем, имате полицију која има отворени чамац и без икакве електронске опреме. Они су препуштени временским условима, препуштени су сами себи. Немају где да се угреју, њих су двојица у смени", рекао је Вајда.

Навео је да се тај проблем може решити само системски. 

Речни саобраћај у Србији није у пуном капацитету двадесет година 

Осим проблема са пљачкашима, Вајда је рекао постоје и други проблеми и да систем речног саобраћаја у Србији већ двадесет година не функционише у пуном капацитету и да је то сада дошло на наплату.

"Сада имамо огроман проблем са тим стварима као што су потонућа бродова. То се, пре свега, односи на неисправност бродова који плове кроз нашу земљу и на недовољан број посаде, недовољно инспекцијског надзора и неадекватан надзор безбедности на рекама", навео је Бранислав Вајда.

Истакао је да свако може да ради шта хоће када нема адекватног инспекцијског надзора или да то покуша, али и да послодавци користе ту ситуацију да не ангажују довољан број људи на објектима.

Вајда је додао да је још један проблем недостатак младих људи и да се већ годинама покушава спровођење озбиљне реформе образовног система и образовања наутичара у сарадњи са бродарским школама и надлежним министарствима.

"Све хаварије које су се догодиле, свуда су били укрцани људи који су у пензији", истакао је Вајда.

У Србији постоје три бродарске школе 

Навео је да у три бродарске школе – у Београду, Новом Саду и Апатину – годишње 60 младих људи заврши образовање, али да многи од њих не могу да нађу посао у домаћим фирмама зато што не постоје адекватне стимулације државе за запошљавање младих.

Вајда је навео да је 1998. године последњи пут запослен већи број млађих људи, и да је од тада до данас примљен занемарљив број.

Истакао је да Србија има двеста година дугу традицију речне пловидбе.

"Ми смо измислили ствари које се на Дунаву и дан-данас користе. Увели смо међу првима неке врсте транспорта у Европи. И данас смо друга држава на Дунаву по количини претоварене робе. Имамо три бродарске школе. Ниједна држава у Европи нема толико бродарских школа у државном власништву", навео је Вајда.

Нагласио је да постоји потенцијал, али да не постоји спремност на одређене ствари.

Вајда је навео да постоји комуникација са надлежнима и да су сва запажања њиховог удружења јавно доступна.

"Кад смо објавили пре неке четири године да хоћемо да правимо нови уџбеник за речну навигацију, позвали смо све надлежне службе у држави, између осталог и високошколске институције и све заинтересоване да се јаве. Да ли знате ко се јавио? Нико", истакао је Вајда.

Објашњава да је разлог томе што већина људи не зна ништа о речном транспорту и да се у јавности углавном чују негативне ствари, због чега млади људи нису стимулисани да овде раде и да одлазе у иностранство.

"Потребно је направити ред" 

Вајда је нагласио да је потребно направити ред, али и да би привреда могла да профитира уколико би се подмладила флота и посаде на бродовима.

"Флота се подмлади тако што држава понуди заинтересованим странама, од лађара, капетана до бродара који већ имају бродове, да по некој повољној цени могу да почну да производе бродове у Србији. Као што је Холандија урадила пре 20, 30 година, па су ‘експлодирали’, што се тиче тог малог породичног посла", казао је Вајда.

Навео је да је проблем и што осигуравајућа друштва нису довољно укључена у рад државних институција и да, самим тим, имамо бродове који тону сами од себе. Додао је да је због неадекватног обележавања недавно потонуо брод због тога што је ударио у потопљено пловило.

"То су такве ситне ствари, да држава није у стању да обележи то адекватним знаком на пловном путу. Кад смо им се обратили, рекли су нам 'имате знак на обали'. Ја сам капетан, ја не видим обалу ноћу ако нема светла", казао је Вајда.

Истакао је да постоје појединци који желе да промене нешто, али да не може појединац да носи промене целокупног система.