Због чега је потрага за тартуфима опасна по живот

Током потраге за тартуфима дешавале су се претње, бушење гума и други видови сукоба, али никада није забележено убиство, попут оног које се догодило прошле недеље код Сремске Митровице, када су настрадале две особе.

Борис Иванчевић из Природњачког музеја у Београду за РТС наводи да је то, нажалост, логичан наставак онога што се дешава дужи низ година.

"Цела та област није довољно уређена, постојећи закони нису довољни, а чак се ни они не спроводе како треба. Већина трговине тартуфима у Србији иде илегалним каналима. Међу трагачима, којих је сада заиста велики број, они се већ броје у хиљадама, мада је тешко јер не постоје званични подаци, врло се добро зна које су то локације", казао је Иванчевић током гостовања у Јутарњем програму РТС-а.

Најпознатије локације на којима се бели тартуфи налазе у Србији, према Иванчевићу, јесу шуме у Срему, Шумадији и Поморављу, као и да је тренутно њихова сезона.

Потрага за тартуфима опасна за новајлије 

"Ту је било праве, жалим што морам да искористим ту реч, хајдучије, што ће рећи да свако заузима неки свој атар у државним шумама. Службе које би то требало да регулишу често су у сарадњи са неким тартуфарима", казао је Иванчевић.

Навео је да се то зна и да ће свакоме ко оде да се са својим псом прошета по сремској шуми неко прићи и замолити га да се удаљи са те локације.

"Друга могућност је да опасан пас нападне вашег пса, да вас неко физички нападне. Тога је свега било – бушења гума, шамарања, тровања туђих паса", истакао је Борис Иванчевић.

Додао је да се потрага за тартуфима сада премешта и на речна острва и да је тај неуређени систем довео до трагедије у којој су две особе убијене.

Говорећи о регулацији искоришћавања природних добара, Иванчевић наводи да се закони који уређују ту област дуги низ година усавршавају и да се углавном своде на то да извозници плате таксу држави и да је држава тиме задовољна.

Иванчевић је навео искуства других земаља – у Шпанији постоје откупне станице и издају се дозволе за потрагу на тартуфе. Слично је и у Хрватској.

"У Србији су бели тартуфи пронађени много раније него у Хрватској. Прва забележена гљива у Србији је била бели тартуф, веровали или не, 1777. године изашла је прва књига. Вилхелм фон Таубе, то је један аустроугарски дипломата и истраживач, написао је књигу о сремским шумама и ту је помињао огромно богатство у тартуфима", казао је Иванчевић.

Истакао је да се тартуфи дуго нису примили у народу пошто нису део наше традиционалне кухиње.

Цена тартуфа се креће и до више хиљада евра 

Када је реч о цени тартуфа, Иванчевић је рекао да се креће од неколико десетина евра, за јефтиније врсте, до више хиљада евра.

"Код нас је скоро пронађен, на једној плантажи тартуфа, примерак белог тартуфа који има 800 грама и он постиже фантастичне цене зато што килограм тартуфа може да кошта неколико хиљада евра, а један велики примерак достиже цену од неколико десетина хиљада евра", навео је Борис Иванчевић.

Додао је да тартуфи из Србије најчешће завршавају у Италији, а да су домаћи ресторани недавно почели да их уврштавају у своје понуде.

"То иде углавном у Италију и Западну Европу и тамо се продају као италијански или истарски тартуф, јер једноставно  тај наш бренд још није толико познат", казао је Иванчевић.

Недавно је на Тари пронађена нова врста тартуфа. Борис Иванчевић наводи да у Србији постоји велики број хипогеничних гљива које расту испод земље, међу којима су и тартуфи. Забележено је више од 70 врста тих гљива у нашој земљи.

Нова врста која је пронађена на Тари спада у јестиве, комерцијалне врсте тартуфа.

"Она живи у неким шупљинама у стени где ниједна друга врста тартуфа не живи. Изузетно је мала, тако да није комерцијално занимљива, али у научном смислу то је заиста нешто фантастично", казао је Иванчевић.

Тартуфи се могу и узгајати – у Србији се налази десетак плантажа тартуфа, али се, како је навео Иванчевић, њихове локације чувају у тајности, због потенцијалне штете.