Патријарх Иринеј – подједнаку пажњу посвећивао и сељаку и државнику

Дарко Танасковић, универзитетски професор и бивши амбасадор, наводи за РТС да је црква у релативно кратком року изгубила два поглавара – митрополита црногорско-приморског Амфилохија и патријарха српског Иринеја.

"Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и патријарх српски Иринеј били су прави стожери наше цркве и сасвим је сигурно да је то губитак, ударац који би свака црква тешко преболела. И нашој цркви неће бити лако. Она је додуше увек показивала, поготово ако буде доследна у ономе за шта су се залагали патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије, да ће моћи да преовлада овај тежак ударац управо идући тим путем", оцењује Танасковић.

Наводи да је последњи пут видео патријарха Иринеја средином септембра и да је био у изузетно добром психофизичком стању.

На питање да ли је патријарху Иринеју било лако да наследи партијарха Павла, одговара:

"Није било нимало лако доћи на престо пећких патријараха после патријарха Павла. У нашем народу он је био синоним за све оно што представља хришћанство у најпозитивнијем смислу што је показао личним примером и својим животом. Нико није могао бити као патријарх Павле и није било лако пронаћи некога ко ће на најбољи начин у оквиру могућности које су постојале наставити пут патријарха Павла", објашњава Танасковић. 

Додаје и да је избор Иринеја за наследника патријарха Павла многе изненадио.

"Ја се сећам избора патријарха Иринеја, он је чак био и изненађење за људе који нису добро познавали прилике у цркви, сматрали су да постоје неки истакнутији кандидати. Међутим, ту се бирала та промислена димензија избора патријарха. Патријарх Иринеј је на најбољи начин заветно гесло патријарха Павла – Будимо људи – спроводио у дело јер је он пре свега добар и човекољубив", навео је Танасковић, гостујући у Оку.

Драган Драгојловић, некадашњи министар вера и амбасадор, наводи је патријарх Иринеј подједнаку пажњу посвећивао свакоме: од детета, преко сељака, до председника и црквених великодостојника.

Истиче да су га Грци оцењивали као мудрог човека који је знао када и шта да каже.

На пут Иринеја утицала породица

Историчар из Чачка Милош Тимотијевић наводи за РТС да је на избор животног пута патријарха Иринеја утицај имала и породица. 

"Захваљујући породици и окружењу у којем је живео, он се окренуо монаштву, што је било необично и чудно за једног младог човека у доба обнове и изградње. Међутим, он је кренуо једним путем који је био неконвенционалан и у томе је његова породица имала одлучујући утицај у смислу образовања, животних вредности и свега онога што се зове патријархална српска побожност православља", објашњава Тимотијевић. 

Истиче да је патријарх Иринеј на посебан начин утицао на религиозност људи у свом селу и крају.

Повезивање православних народа

Професор црквеног права Далибор Ђукић наводи за РТС да је патријарх Иринеј још као епископ осећао колико је важно повезивање са православних народа и цркава.

Истиче да је јако цењен код грчког народа који су га називали мудрим човеком пуним љубави за све.

Теолог Драго Пилсел наводи за РТС да је патријарх Иринеј био човек искрене и постојане вере и да је од њега добио благослов да студира на Православном богословском факултету у Београду. 

"Да није било добре воље патријарха Иринеја, ја данас не бих био докторанд на Православном богословском факултету", истиче Пилсел. 

Поглавар Српске православне цркве, патријарх српски Иринеј, преминуо је у 91. години после борбе са коронавирусом.