Ко је највише угрожен због загађења ваздуха

Bеоград, Смедерево, Ужице, Ваљево, Косјерић, Ниш, Нови Пазар и још неки српски градови су у протеклом периоду на листи најзагађенијих у свету. Светска здравствена организација изнела је процену да у Србији годишње умре око 6.000 људи због прекомерног загађења ваздуха. Ситуацију додатно компликује магла, која појачава штетни ефекат, па се ових дана, они са хроничним респираторним обољењима жале на отежано дисање. 

У условима коронавируса, који изазива сличне симптоме, то збуњује и додатно отежава ситацију пацијентима. Зорица Живковић објашњава за Јутарњи програм да, уколико су плућа здрава, не би требало да буде неких трајних и тешких проблема и оштећења.

Међутим, наглашава да код оних који имају већ неки проблем и где је респираторна функција угрожена уз загађење спољне и унутрашње средине долази до погоршања њиховог општег стања, опште болести.

Такође, Живковићева упозорава и да се никада не зна како то делује на млад организам ако су на пример деца у питању, јер су нова испитивања показала да и дејство тих загађених средина на труднице може да има касније ефекат на респираторну функцију, односно на уопштено стање бебе, касније детета. 

"Нису то неки ефекти које можете да минимизирате, али не можемо некада од тога ни правити велики баук јер то је средина у којој живимо и не можемо је много мењати", сматра Живковићева.

Унутрашњи простори велики загађивачи

Пре свега су, како каже, најпогођеније загађењем особе које имају хроничне плућне болести, које имају астму било алергијску или не.

"Код њих је такав респираторни систем да само мало оштећење, поготово још комбиновано с вирусима присутним у овом времену, доведе до изузетних погоршања, продужавају се њихове тегобе и поред терапије коју узимају. То је оно што ремети њихов начин живота, утиче и на њихов целокупан психички статус зато што су они континуирано на заштити и превенцији, али уз све то долази до погоршања и то је то дејство фактора спољне средине, чак и унутрашње", рекла је пулмолог.

Навела је и да су радили студију која је показала да су и унутрашњи простори велики загађивачи поготово уколико се не спроводе мере вентилације прочишћавања ваздуха, или ако постоје затворени системи вентилације, они такође носе загађење. 

"У Великој Британији су дали савет да се поготово у време короне сваког дана отварају прозори чак да током ноћи буди затворени. Значи отварање прозора и пуштање ваздуха што је све више могуће", саветује Живковићева.

Указује и да су углавном јутарњи сати када је и атмосферски притисак такав и магла присутна, да се честице и све спушта у нижим пределима и да је онда то доступније дисајним путевима.

Жале се и здраве особе

Здраве особе се најчешће жале на сув кашаљ, осећај иритираности сувоће грла пецкање у очима, некад чак имају и проблеме на кожи, постоје и системски ефекти који могу да буду присутни. Каже да постоје и неки ензимски ефекти који показују да могу да буду проблеми и код здравих, а поготово ако се ради о особама с хроничним плућним обољењима, онда су ту погоршања чешћа, као и кашаљ и отежано дисање.

Живковић наглашава да је истраживање показало да је загађење у унутрашњој средини веома велико. "Код деце у школи када проводе више сати, које се не проветравају, имају застарео систем. Та деца су се све више жалила на те симптоме, сув кашаљ цурење носа али у таквим условима не могу све време држати маске", наводи Живковићева.

Истиче и да је саобраћај најгори загађивач и да се показало да деца која иду у исту школу и живе у близини саобраћајница имају више проблема или се чешће се јављају лекарима него деца која живе удаљеније. 

Такође, показало се и да деца у планинским и сеоским срединама имају много мање тегоба. То су школе пре много година без система, немају вентилацију и све је као и окружење потпуно другачије. И закључак је био, истиче Живковићева, да је све зависи и од начина како се зида, какве су грађевине, а не само спољни ваздух.

"Треба носити маске не само због загађења већ због целе епидемијске ситуације, треба водити рачуна о свом општем здрављу и то пре свега да водимо рачуна о нашој најмалађој популацији, они највише пате", поручила је пулмолог Зорица Живковић.