Духовни пут патријарха Иринеја – како је дечак из Видове стигао до чела СПЦ

Патријарх српски Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видови, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.

Присетио се својих најранијих дана, истичући да је његова породица неговала класичне вредности села и свега што је одликовало Србе тог краја. Крсна слава је била посебан догађај.

"Долазак гостију, пријатеља био је посебан, свечан чин. И све је било у то време празнично", рекао је и додао да су се неговали и други празници.

Али његов дом није био близу цркве па је његова парохија припадала манастирима у Овчарско-кабларској клисури.

"Када је мој отац страдао несрећним случајем, моја мајка је нашла утеху у цркви, а будући да смо били близу овчарско-кабларских манастира, тако смо врло рано постали редовни посетиоци манастира, прво Јовање, који је био најближи", рекао је Иринеј и додао да је увек по двоје-троје њих из породице ишло у цркву.

Наводи да је у Јовањи у то време било велико сестринство.

"За мене је то било, кад смо одлазили готово сваке недеље, један пун доживљај духовности, лепоте, јер су сестре лепо певале. А онда је ту био један отац Макарије, један диван човек, аскета, који је служио аскетски, онако светитељски. То је све остављало дубок траг на све нас", истакао је патријарх. 

Каже да су живели тако да, не само удовоље телесним потребама, него су размишљали и о ономе што чини лепоту живота.

Мајка – строга и разборита 

Говорио је и о својој мајци, да је била врло разборита жена и веома строга. Родбина му је помагала да му детињство прође што лакше без оца.

"Једино што нисам осетио ту љубав коју деца осете. Ту је била мајка, али кажем, мајка је била врло строга. Није нам много опраштала. Дешавало се нешто у несташлуку који смо урадили, када смо и батине добијали, али сам приметио да је она патила после много што се то десило. Ми смо то осећали и видели. Волела нас је, али никад није то показивала, на неки начин", рекао је Иринеј.

Сетио се да је он био професор Богословије, када је његова мајка одлучила да се замонаши. Предложио јој је да узме име Свете Нине, светитељке Грузије, јер су је многи звали Нина.

Иринеј је имао велику жељу да оде у манастир већ када је пошао у гимназију, али је његова мајка инсистирала да он прво заврши школу.

Одлазак у манастир 

Међутим, захваљујући вези са манастиром Преображење, одушевио се, напустио трећи разред и дошао у манастир у којем је био и Гојко Стојчевић (касније патријарх Павле). Сећа се да је он био нижи растом и врло отресит.

У манастиру је остао годину дана, и онда су му калуђери и игуман рекли да би ипак требало да заврши школу, па се вратио у гимназију. Навео је да је тих годину дана у манастиру после много утицало на његов живот.

Онда је уписао Богословију, у коју су углавном ишли младићи из породица као што је његова.

"И то се показивало врло јасно у нашем понашању и животу у интернату Богословије", рекао је Иринеј.

Утицај оца Макарија 

Од личности које су имале утицај на његов живот истакао је оца Макарија, за којег је рекао да је био интересантна аскетска личност и духовник, који је својим понашањем уживао велико поверење и који није много комуницирао осим кроз исповест.

Када је реч о хришћанском животу и васпитању, Иринеј је навео да је на њега утицао богомољачки покрет који је водио владика Николај. Присећао се богомољачких скупова на које су долазили познати духовници тог времена.