Читај ми!

Швајцарски модел за боље уређене градове – где се највише брине о новцу из општинске касе

Општине морају да питају грађане на шта ће се трошити новац из локалног буџета, пре свега од пореза на имовину, пише у Закону о локалној самоуправи. У пракси већина то избегава. Да би их подстакла да питају грађане, Швајцарска канцеларија за реформу пореза, општине које укључују грађане у одлучивање, награђује бесповратим средствима за реализацију тих пројеката. Ове године помоћ је добило шест општина.

Средином прошлог века одлуке о горућим комуналним проблемима доношене су референдумом. Где није могла држава директно да да, грађани су самодоприносом издвајали углавном један одсто зараде - за боље водоснабдевање, спортске хале, путеве. 

Данас је то законом регулисано, а житељи Ужица и Малог Зворника били су најзаинтересованији на шта ће се потрошити новац из општинске касе. Право гласа имају само они који редовно плаћају порез на имовину.

"Прошло је девет пројеката који су наши грађани предложили. Сада то иде у процедуру, максимални износ је до 800.000 динара а ми смо од наших средстава издвојили четири милиона динара издвојили", каже Зоран Јевтић, председник општине Мали Зворник.

"Више од 800 ужичких породица предлагало пројекте који ће се радити у њиховом непосредном окружењу. И то пре свега о реконструкцији постојећих игралишта, изградњи нових игралишта, постављање дечијих мобилијара, уређење стаза за шетање, уређење простора за одмор и то је суштинска вредност пројекта "Удружимо се", истиче члан градског већа за финансије Ужица Миодраг Петковић.

Општине кажу да грађане обавештавају на штандовима, у општинским управама, месним заједницама, писаним или електронским путем.

Генерални секретар Сталне конференције градова Ђорђе Станичић сматра да то нису мала средства.

"То је 5 ,10,12 одсто, зависи како се троши општинског буџета. То нису мала средства. С друге стране то су често скупи пројекти и треба имати одговарајућу стручну и техничку припрему за доношења таквих одлука", додаје Станичић. 

Швајцарци имају велико искуство са грађанском иницијативом и све решавају кроз непосредно одлучивање грађана. 

Kажу тако се долази до најбољих решења и зато нашим општинама које питају грађане, бесповратно дају 30% вредности изабраних пројеката.

"Ми смо хтели да имамо конкретне видљиве пројекте да не морате да ви будете организација која има свог књиговођу па они свој будџет и тако даље, да грађанин са својим комшијом може да се организује", сматра Александер Грунауер из Швајварског програма реформе пореза.

Додаје да у Трстенику постоји предлог где је месна заједница одлучила да се кандидује са лежећим полицајцима, да умири саобраћај на магистралном путу где пролазе деца и старији људи да то буде безбедније.

Предлози и новац из општинских каса уколико су пројекти већег обима могу да се комбинују и укрупне. На пример за гасификацију, асфалтирање локалних путева, за екологију, сређивање дивљих депонија. 

понедељак, 23. фебруар 2026.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом