Скулптура слепог гуслара после 104 године поново на Калемегдану

Горан Весић је откривајући Споменик слепом гуслару на Калемегдану, подсетио да је у непосредној близини 1913. године подигнут Споменик Карађорђу и да је, како каже, како то обично бива јавност била подељена и да је било оних који су сматрали да није добро урађен.

Навео је да су после окупације Београда 1915. године Аустроугари уништили споменик у свом обрачуну са српским културно-историјским наслеђем и одлучили су да на том месту, на којем се данас налази Споменик захвалности Француској, подигну Фрањи Јосифу.

"Тај споменик је стигао у Београд месец дана пре ослобођења и никада није постављен. Од читавог Споменика Карађорђу, неким чудом остала је сачувана само скулптура слепог гуслара", рекао је Весић.

Додао је да је скулптура 104 године била сакривена по депоима музеја, док Марко Поповић, велики стручњак који више није са нама и сигурно најбољи познавалац Београдске тврђаве, пре двадесетак година није покренуо иницијативу да се скулптура поново постави на Калемегдану.

"То је и својеврстан споменик гуслама, нашем аутентичном народном инструменту, али и гусларима који су били уз свој народ у тешким тренуцима кроз историју. Данас смо такође показали да, колико год се неко трудио, српску историју и традицију није могуће уништити", поручио је Весић.

Рекао је да захвалност дугујемо пре свега Марку Поповићу, али и Заводу за заштиту споменика културе града Београда, као и Секретаријату за културу и свима другима који су учествовали у овом пројекту.

"Данас је Дан примирја у Првом светском рату и због тога смо баш на данашњи дан, када је 1918. године Србија победила Аустроугарску, желели да откријемо овај споменик. Показали смо да је преживела не само скулптура слепог гуслара, већ да је преживела и Србија", нагласио је Весић.

Директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић рекла је да пут који је прешла скулптура слепог гуслара показује да понекад и споменици имају чудну судбину.

"Данас је овде поново са нама монументална скулптура Пашка Вучетића, али шта се десило са осталим деловима Споменика Карађорђу вероватно никада нећемо сазнати. Захваљујем Марку Поповићу, који данас не може да нас чује, али сам сигурна да је знао да ће се ово догодити. Велику захвалност дугујемо Граду Београду, као и свим запосленима у Заводу за заштиту споменика културе",  рекла је Оливера Вучковић.