Велико интересовање за наградну игру "Узми рачун и победи", стигло више од 685.000 коверти

Према дефиницији сива економија значи избегавање закона, опорезивања и надзора, у циљу стицања користи на штету државе, привреде и грађана. У пракси то значи мање новца у државном буџету од кога би се финансирали здрвство, образовање, култура.

Гостујући у Јутарњем програму Иван Радак из Наледа каже да је сиву економију доста тешко измерити, али да су они у последњој студији израчунали да сива економија у легалној привреди учествује око 15,4 одсто БДП-а односно око седам милијарди евра.

"Део тога не оде у буџет као порез и држава остаје ускраћена за један велики износ који би унапредио квалитет живота и зато је потребно да се боримо против сиве економије", истиче Радак.

Напомиње да свако треће предузеће у Србији макар део свог пословања обавља у сивој зони.

"Привредници су, у истраживању, проценили конкуренцију у сивој зони око 20 одсто, али је по нашим мерењима то је и 33 одсто", рекао је Радак.

У тренутку када је људима сваки динар важан, тешко је раднике мотивисати да пријаве исплаћивањем дела зарада "на руке", непријављивање дела или свих запослених или неиздавањем рачуна. 

"Најважније је да радимо на свести зашто је то важно да пријавимо. Када смо грађане питали да ли би пријавили послодавца код кога раде на црно или неког њиховог колегу велики процент грађана око 70 посто одговорио је да не би пријавио. Највећи страх је од губитка посла", каже Иван Радак из Наледа. 

Додаје да је тај проблем решен кроз нацонални програм за сузбијање сиве економије, јер је у марту ове године покренут контакт центар за републичке инспекције и до сада је било преко 10.000 пријава.

Игра "Узми рачун и победи 2020" може да мења свест грђана и направи помак у борби против сиве економије.

"Игра је ту управо да јача свест и мотивише грађане да у свакој куповини узимају фискални рачун и да плаћају безготовински. Када се плаћа у готовини може да се деси да трговац не изда фискални рачун док код безготовинског плаћања свака трансакција је видљива пореским органима. Зато је важно да грађани схвате важност узимања фискалног рачуна при свакој куповини", објашњава Радак.

Каже да је за игру од 15. октобра стигло више од 685.000 коверата и да је дневни просек око 80.000 коверата. 

"Очекујемо да ће до краја првог круга, 21. новембра, бити више од милион коверата", наглашава Иван Радак. 

Ко може да учествује у игри

Објашњава да у игри могу да учествују сви пунолетни грађани са пребивалиштем у Србији. Фискални рачуни не могу бити старији од 1. септембра. 

"Битно је да се на предњој страни коверта, напише само "Узми рачун и победи 2020". Нема адресе, поштанског броја, не треба лепити таксену марку. Са друге стране коверта написати име и презиме, адресу из личног документа и број телефона", истиче Радак.

Додаје да могу да се пошаљу слипови са различитих картица и да је јако важно да се не мешају фискални рачуни и слипови у једној коверти.

"У првом циклусу игре "Узми рачун и победи 2020" има шест извлачења до 26. децембра. Поделићемо шест станова, пет у насељу Земунске капије и један у Београду на води, 30 аутомобила 'фијат 500л'", наглашава Радак.