У крагујевачком Центру за биомедицински потпомогнуту оплодњу успешност изнад европског просека

Прошле су истим путем вишегодишњег чекања, сложених медицинских процедура, стрепњи и надања. И дочекале најлепше вести. Тијана је пре два месеца постала мама, Јасмина очекује бебу. Већ први покушај вантелесне оплодње донео им је највећу радост.

"Уз помоћ супруга, своје породице и најближих пријатеља, све се добро завршило и ми смо добили налепши поклон у животу", каже Тијана Стојановић из Крагујевца.

Јасмина Лужњанин из Краљева каже да им треба стрпљења, али да су презадовољни. "Овде смо завршили све, тако да је само остало да јавимо кад се бебица роди, донесемо слику овамо, боже здравља", каже Јасмина.

На зиду љубави – тридест лица среће из целе Србије. Само у септембру, урађена је 31 процедура вантелесне оплодње. Код 25 парова начињен је ембриотрансфер и до сада потврђено више од половине трудноћа. Иза резултата – бољег од европског просека – стоји дванаесточлани тим.

"Све процедуре које се примењују у Европи, да кажем и читавом свету, имлементиране су код нас на нашем одељењу. Што се тога тиче, не каскамо нити заостајемо", каже др Александар Николов из Центра за БМПО КЦ "Крагујевац". 

Узроци стерилитета су многобројни и подједнако заступљени код мушкараца и жена. Зато и са лечењем треба почети на време, када су шансе за родитељство највеће. У Крагујевцу најављују и нове процедуре.

Директор КЦ "Крагујевац", проф. др Предраг Саздановић, каже да планирају да у следећих неколико месеци развију и донаторство јајних ћелија и сперматозоида. "Морамо да бринемо шта ће бити после короне, морамо да бринемо да се деца рађају, али и о нашој нацији и природном прираштају", каже он.

Тиме ће у Србији бити доступне све постојеће репродуктивне технологије. Поред државе, додатну подршку родитељству пружа и Град.

"Још две вештачке оплодње о трошку града Крагујевца, за све даме од 43 до 45 година. Покушавамо на тај начин да поправимо демографску слику у Крагујевцу", каже Никола Дашић, градоначелник Крагујевца.

Пре три деценије, у граду се годишње рађало више од 3.000 деце. Данас – за трећину мање. Зато је сваки медицнски помак, нада за нови живот. И срећу, многобројних парова.